Рововска борба Капетана Драгана

Крајем овог месеца, тачније, од 27. до 29. августа, Федерални суд Аустралије разматраће жалбу Драгана Васиљковића на пресуду да буде изручен Хрватској. Таква пресуда је донета децембра прошле године. Локални суд у Перту, где он живи, пресудио је да нема сметњи да буде изручен држави Хрватској и уједно одобрио захтев за екстрадицију.

Драган Васиљковић, алијас Данијел Снеден, алијас Капетан Драган, налази се у притвору од 19. јануара 2006. године. И у тужби коју је Федерални суд Аустралије прихватио да узме у разматрање, његови браниоци доказују да је он грађанин суверене државе којег власт незаконито држи у заточеништву за рачун стране државе с којом не постоји споразум о изручењу. Тужећи Аустралију и Хрватску, Васиљковић је прешао у „контраофанзиву”.

О свему овоме што се дешава Васиљковићу обавестили су „Политику” чланови српске дијаспоре у Аустралији. Они се готово три године боре свим правним средствима да он не буде изручен, али и прикупљају новац којим се финансира Васиљковићева одбрана.

„Драган се држи добро”, пишу нам, „редовно прима посете, али нема ту привилегију да се дописује с било ким. Забрањено му је и било какво сликање ван или унутар затвора... Ми, Српска заједица и организација ’Срби за истину и правду у Аустралији’ и његови адвокати, тврдимо да хрватско правосуђе није у могућности да суди праведно Капетану Драгану, специјално зато јер је он код Хрвата и хрватских медија унапред осуђен. Значи, ту судије немају много шанси да одраде свој посао праведно и поштено... Други проблем је то што, по нашој процени, Драган не би можда ни стигао да изађе пред судију, он би био ликвидиран само да би се могло писати да је он српски ратни злочинац који је, ето, хтео побећи и тако је настрадао или извршио самоубиство у ћелији...”

Тражећи заштиту његових уставних права као аустралијског држављанина, његова „удружена” одбрана доказује да се од првог дана према њему поступало – незаконито. Како кажу, он је ухапшен на основу хрватског захтева за изручење и представке уз тај захтев у којој се наводи да га тамо траже због три кривична дела (два за ратни злочин против ратних заробљеника и један против цивилног становништва), а на основу параграфа 122 и 120. Основног кривичног закона Републике Хрватске. Васиљковић је лишен слободе на основу недокументованог писма, доказује одбрана. Када је издат налог за хапшење, нико у Аустралији није ни знао шта пише у тим параграфима на које се захтев позива, јер подносилац није аустралијским властима поднео и енглески превод прописа по којима га оптужују. Такође, оптужбе за наводне злочине почињене у Книну, Брушкој и Глини потпадају под међународне прописе из хуманитарног права, сматра одбрана, што подносилац нигде не наводи.

Упозорава се да се ни у налогу за покретање поступка за изручење, који је потписао судија Бартон из локалног суда у Перту (место становања Драгана Васиљковића), не каже да је реч о земљи с којом Аустралија има споразум о изручењу, већ само да се поступа у име аустралијских власти.

Вођењем поступка за изручење Хрватској, а за наводне злочине за које се одговара међународној јурисдикцији, и Аустралија и Хрватска пренебрегле су своје обавезе као чланице Уједињених нација, организације која је Међународни суд у Хагу одредила као надлежан за процесуирање ратних злочина у бившој Југославији, тврде браниоци.

Хрватска нема јурисдикцију у случају наведених оптужби за Книн, Брушку и Глину, следствено међународном закону и због чињенице да је и сама била учесник тих сукоба, наводи се, уз остало, у материјалу предоченом суду. Због мањкавости захтева за изручење у којима се налазе „ништавне основе” за поступак, Драган Васиљковић је практично у Сиднеју 19. јануара 2006. ухапшен у својој земљи, од Хрватске, истиче одбрана.

Хрватско министарство правде је, иначе, у два наврата саопштило да је одлука о изручењу донесена, што је касније демантовано, али бламажа је остала. Саопштење министарства да је првостепени аустралијски суд донео такву одлуку пренели су сви хрватски медији, што је изазвало забуну и изненађење у свим круговима који прате овај случај. Правдали су се накнадно да је суд у Сиднеју донео одлуку, једном о задржавању у притвору, а једном о изручењу, али нису знали тада да одговоре да ли је та одлука коначна.