Истраживање: Огромна већина грађана сматра да је важно очување КиМ у Србији, подржава сарадњи са ЕУ, али не и чланство

Више од 85 посто грађана сматра да је очување Косова и Метохије у саставу Србије важан национални интерес. Готово три од четири испитаника од 1186, колико их је од 5. до 15. августа лицем у лице, на случајном узорку, али без Косова, испитивао научни тим ФПН, у оквиру трогодишњег пројекта „Национални интерес Републике Србије, од оспоравања до легитимизације“, сматра да је и нормализација односа Београда и Приштине важан национални интерес. Истраживање је спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије – ‘National(S)’“ који је део програма ,,ИДЕЈЕ“.

Са скоро 50 посто одбацили су и један предлог у којем се признање не спомиње – чланство Косова у УН без формалног признања у замену за формирање Заједнице српских општина. Само 19 одсто одговорило је потврдно на овај предлог.

Очување сигурности Срба на Косову и Метохији је такође топ приоритет за грађане Републике Србије и то у нивоу од 91 посто, скренуо је пажњу доц. др Стеван Недељковић.

Свега 13 посто испитаника сматра да Србија припада западу, 20 одсто истоку, али је заправо највећи проценат оних – преко 50 одсто, који кажу да не припада ни истоку ни западу. Истовремено, 69 посто грађана суштински подржава политку војне неутралности Србије и не би је мењало.

Истовремено, грађанима је стало да имају добре односе са суседима у региону – 81 процената. Исти проценат сматра и да не треба увести санкције Руској федерацији, изнео је Стеван Недељковић, преноси портал Коссев.

Ове године пад у подршци за чланство у ЕУ, али подршка сарадњи са ЕУ

Резултати су показали и да већина грађана Србије сматра да је чланство у ЕУ национални интерес. То је 49, односно 46 процената оних који кажу да се ради о објективном националном интересу, односно да је то и њихов интерес. Ипак, ради се о релативној ненадполовичној већини, скренули су пажњу истраживачи.

Када је у питању тзв. референдумско питање о томе како би евентуално грађани гласали о чланству за ЕУ, грађани су сада подељени, истакнуто је на представљању резултата – око 39% би гласало и да и не.

„Практично је нерешен резултат“, навела је доц. др Ивана Радић Милосављевић.

Она је скренула пажњу на ранија истраживања јавног мњења, сумирајући резултате да се од 2015, проценат грађана у корист чланства у ЕУ кретао око 50 одсто нагласивши да се ове године тај тренд ипак променио.

„По први пут се показало да би више грађана гласало против чланства у ЕУ него што би било за“, навела је.

Такође, три су национална интереса за које грађани сматрају да би била угрожена чланством – идентитетско питање и питања суверенитета.

Ту се мисли, прецизирала је даље Радић-Милосављевић, на очување Косова и Метохије, очување самосталности у одлучивању и очување постојања српског народа где год да живи.

Са друге стране, расте проценат испитаника који подржавају сарадњу са ЕУ. Тако 63 посто грађана сматра да је сарадња са ЕУ, а не нужно чланство, важна за очување националног интереса, па је за грађане Србије сарадња са ЕУ тренутно прихватљивија од самог чланства.

„Не чини се да оно што су била помињана решења, да грађани Републике у овом тренутку то подржавају. Имам утисак да понекада са једне стране се говори као да грађани немају никакву своју вољу и на ту вољу може безгранично да се утиче, да су они нека врста табула разе, па да уз утицај медија и укупне моћи може да се утиче, што ми се чини да је један екстрем, а да са друге стране, да су овакви налази истраживања јавног мњења закуцани и не подлежу никаквим променама. А заправо ми се чини да је истина ту негде између и да у великој мери ови и овакви резултати зависе и од тога у којој мери постоји утицај да се утиче на промену јавног мњења. Може се променити али не једним потезом, чак и када се има огромна моћ у неком друштву“, рекао је професор Милош Хрњаз.

Он је, објашњавајући само истраживање које је спровођено почетком августа, навео да се заправо кренуло од тога шта је национални интерес, јер и у теорији и у пракси међународних односа постоји јасан недостатак консенсуза управо по питању шта је концепт националног интереса.

На питање шта је за грађане Србије концепт националног интереса, постоји 5 закључака, објаснио је доцент др Милан Крстић:

„Прво, грађани Србије мисле да је национални интерес објективна категорија. Дакле, они не мисле да национални интерес не постоји, не мисле да постоје само интереси одређених група, партикуларни, него верују у то да постоји интерес, интерес целе нације, и 78 посто грађана се у потпуности или углавном слаже са овом тврдњом да постоји објективан национални интерес и да је могуће утврдити га. Не неки интерес који варира у зависности од тога ко је на власти, већ интерес који је трајан, објективан, који може да се мења у складу са околностима али који је за целу нацију. Други закључак јесте да национални интерес, целе нације у контексту Србије обухвата и српски народ ван Србије, да је он шири концепт, да није ексклузивно везан сам за границе Републике Србије, већ и да обухвата све Србе ван Србије; 89 посто грађана се у потпуности или углавном слаже са тврдњом да национални интерес треба да обухвата и српски народ у региону, а 79 одсто сматра да треба да обухвати и интерес у широј дијаспори“.

„Ако морају да изаберу само једно онда, релативна већина од 42 одсто ће рећи да је то најпре интерес грађана који живе у Републици Србији, за 32 одсто то је интерес српског народа, уже схватање не обувата мањине али обухвата и Србе ван Србије, за 18 одсто су интереси државе Србије, а 7 одсто се руководе интересима власти у Србији“, закључио је Крстић.

Грађани нису спремни да жртвују било који интерес зарад другог у ма којем случају

Иако 47 одсто испитаника економске интересе истиче као кључан елемент националног интереса, а двоструко мање – 23 одсто да су то политички интереси, између 9 и 11 одсто истиче демократске, идентитетске или еколошке интересе, упркос томе, апсолутна већина, међутим, тврди да не би жртвовала једне зарад других интереса. У свим случајевима грађани не би жртвовали ни једно зарад другог.

Апсолутна већина се противи политици која би жртвовала политичке зарад напретка економског; 59, 9 одсто рекло је не, а исти проценат је рекао не и у обрнутом случају.