Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Istraživanje: Ogromna većina građana smatra da je važno očuvanje KiM u Srbiji, podržava saradnji sa EU, ali ne i članstvo

(Фото МЦ)

Više od 85 posto građana smatra da je očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije važan nacionalni interes. Gotovo tri od četiri ispitanika od 1186, koliko ih je od 5. do 15. avgusta licem u lice, na slučajnom uzorku, ali bez Kosova, ispitivao naučni tim FPN, u okviru trogodišnjeg projekta „Nacionalni interes Republike Srbije, od osporavanja do legitimizacije“, smatra da je i normalizacija odnosa Beograda i Prištine važan nacionalni interes. Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije – ‘National(S)’“ koji je deo programa ,,IDEJE“.

Sa skoro 50 posto odbacili su i jedan predlog u kojem se priznanje ne spominje – članstvo Kosova u UN bez formalnog priznanja u zamenu za formiranje Zajednice srpskih opština. Samo 19 odsto odgovorilo je potvrdno na ovaj predlog.

Očuvanje sigurnosti Srba na Kosovu i Metohiji je takođe top prioritet za građane Republike Srbije i to u nivou od 91 posto, skrenuo je pažnju doc. dr Stevan Nedeljković.

Svega 13 posto ispitanika smatra da Srbija pripada zapadu, 20 odsto istoku, ali je zapravo najveći procenat onih – preko 50 odsto, koji kažu da ne pripada ni istoku ni zapadu. Istovremeno, 69 posto građana suštinski podržava politku vojne neutralnosti Srbije i ne bi je menjalo.

Istovremeno, građanima je stalo da imaju dobre odnose sa susedima u regionu – 81 procenata. Isti procenat smatra i da ne treba uvesti sankcije Ruskoj federaciji, izneo je Stevan Nedeljković, prenosi portal Kossev.

Ove godine pad u podršci za članstvo u EU, ali podrška saradnji sa EU

Rezultati su pokazali i da većina građana Srbije smatra da je članstvo u EU nacionalni interes. To je 49, odnosno 46 procenata onih koji kažu da se radi o objektivnom nacionalnom interesu, odnosno da je to i njihov interes. Ipak, radi se o relativnoj nenadpolovičnoj većini, skrenuli su pažnju istraživači.

Kada je u pitanju tzv. referendumsko pitanje o tome kako bi eventualno građani glasali o članstvu za EU, građani su sada podeljeni, istaknuto je na predstavljanju rezultata – oko 39% bi glasalo i da i ne.

„Praktično je nerešen rezultat“, navela je doc. dr Ivana Radić Milosavljević.

Ona je skrenula pažnju na ranija istraživanja javnog mnjenja, sumirajući rezultate da se od 2015, procenat građana u korist članstva u EU kretao oko 50 odsto naglasivši da se ove godine taj trend ipak promenio.

„Po prvi put se pokazalo da bi više građana glasalo protiv članstva u EU nego što bi bilo za“, navela je.

Takođe, tri su nacionalna interesa za koje građani smatraju da bi bila ugrožena članstvom – identitetsko pitanje i pitanja suvereniteta.

Tu se misli, precizirala je dalje Radić-Milosavljević, na očuvanje Kosova i Metohije, očuvanje samostalnosti u odlučivanju i očuvanje postojanja srpskog naroda gde god da živi.

Sa druge strane, raste procenat ispitanika koji podržavaju saradnju sa EU. Tako 63 posto građana smatra da je saradnja sa EU, a ne nužno članstvo, važna za očuvanje nacionalnog interesa, pa je za građane Srbije saradnja sa EU trenutno prihvatljivija od samog članstva.

„Ne čini se da ono što su bila pominjana rešenja, da građani Republike u ovom trenutku to podržavaju. Imam utisak da ponekada sa jedne strane se govori kao da građani nemaju nikakvu svoju volju i na tu volju može bezgranično da se utiče, da su oni neka vrsta tabula raze, pa da uz uticaj medija i ukupne moći može da se utiče, što mi se čini da je jedan ekstrem, a da sa druge strane, da su ovakvi nalazi istraživanja javnog mnjenja zakucani i ne podležu nikakvim promenama. A zapravo mi se čini da je istina tu negde između i da u velikoj meri ovi i ovakvi rezultati zavise i od toga u kojoj meri postoji uticaj da se utiče na promenu javnog mnjenja. Može se promeniti ali ne jednim potezom, čak i kada se ima ogromna moć u nekom društvu“, rekao je profesor Miloš Hrnjaz.

On je, objašnjavajući samo istraživanje koje je sprovođeno početkom avgusta, naveo da se zapravo krenulo od toga šta je nacionalni interes, jer i u teoriji i u praksi međunarodnih odnosa postoji jasan nedostatak konsensuza upravo po pitanju šta je koncept nacionalnog interesa.

Na pitanje šta je za građane Srbije koncept nacionalnog interesa, postoji 5 zaključaka, objasnio je docent dr Milan Krstić:

„Prvo, građani Srbije misle da je nacionalni interes objektivna kategorija. Dakle, oni ne misle da nacionalni interes ne postoji, ne misle da postoje samo interesi određenih grupa, partikularni, nego veruju u to da postoji interes, interes cele nacije, i 78 posto građana se u potpunosti ili uglavnom slaže sa ovom tvrdnjom da postoji objektivan nacionalni interes i da je moguće utvrditi ga. Ne neki interes koji varira u zavisnosti od toga ko je na vlasti, već interes koji je trajan, objektivan, koji može da se menja u skladu sa okolnostima ali koji je za celu naciju. Drugi zaključak jeste da nacionalni interes, cele nacije u kontekstu Srbije obuhvata i srpski narod van Srbije, da je on širi koncept, da nije ekskluzivno vezan sam za granice Republike Srbije, već i da obuhvata sve Srbe van Srbije; 89 posto građana se u potpunosti ili uglavnom slaže sa tvrdnjom da nacionalni interes treba da obuhvata i srpski narod u regionu, a 79 odsto smatra da treba da obuhvati i interes u široj dijaspori“.

„Ako moraju da izaberu samo jedno onda, relativna većina od 42 odsto će reći da je to najpre interes građana koji žive u Republici Srbiji, za 32 odsto to je interes srpskog naroda, uže shvatanje ne obuvata manjine ali obuhvata i Srbe van Srbije, za 18 odsto su interesi države Srbije, a 7 odsto se rukovode interesima vlasti u Srbiji“, zaključio je Krstić.

Građani nisu spremni da žrtvuju bilo koji interes zarad drugog u ma kojem slučaju

Iako 47 odsto ispitanika ekonomske interese ističe kao ključan element nacionalnog interesa, a dvostruko manje – 23 odsto da su to politički interesi, između 9 i 11 odsto ističe demokratske, identitetske ili ekološke interese, uprkos tome, apsolutna većina, međutim, tvrdi da ne bi žrtvovala jedne zarad drugih interesa. U svim slučajevima građani ne bi žrtvovali ni jedno zarad drugog.

Apsolutna većina se protivi politici koja bi žrtvovala političke zarad napretka ekonomskog; 59, 9 odsto reklo je ne, a isti procenat je rekao ne i u obrnutom slučaju.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.