Шумадијска школа рокенрола

Прича Јована Пантића пример је како се трудом и талентом, а ненаметљиво, стиже до остварења сна. Овај 27-годишњи младић из Ваљева од шесте године се бави музиком – свира гитару и пева. Радио је физичке послове у фабрици котлова и пећи, али велику пажњу је привукао као певач групе „Мрачни мол”, која квалитетно свира репертоар групе „Смак”.

Боја гласа Јована Пантића готово је идентична раскошној боји гласа легендарног певачa „Смака” Бориса Аранђеловића. Када је „Смак” 2015. остао без Бориса, који је преминуо 27. августа те године, поједини су помислили да је то и крај „Смака”. Међутим, „Смак” се ове године, на 50 година постојања бенда, вратио подмлађен Јованом Пантићем и у пуном сјају недавно одржао два велика концерта у Крагујевцу и Чачку – Борису Аранђеловићу у част. Све песме које је некада певао Борис, на последњим концертима „Смака” певао је Јован Пантић.

О томе како је од легендарног гитаристе Радомира Михаиловића Точка добио „позив који се не одбија”, како је прошао иницијацију пред најзахтевнијом публиком, фановима „Смака” из Крагујевца и о првој песми коју је научио да свира на гитари, Јован Пантић говори у интервјуу за „Политику”.

Како су чланови групе „Смак” чули за вас?

Наша група „Мрачни мол” је свирала 2017. у Книћу код Крагујевца у организацији мото-клуба „Смак”. На концерту су присуствовали чланови „Смака” – басиста Зоран Милановић и бубњар Слободан Стојановић Кепа. Након концерта су ми пришли, а Зоран је поменуо да постоји могућност да „Смак” ускоро одржи концерт и рекао ми је да рачунам да ћу бити позван.

И онда сте од Точка добили позив који се не одбија...

Точак ме је позвао почетком 2018. године и тада смо направили два, три пробна снимка код њега у студију. Ове године ме је поново позвао и питао да ли сам расположен да радимо. Следећег викенда смо имали прву пробу у Дому омладине у Крагујевцу. И тако је кренула цела прича...

Како су вас прихватили чланови „Смака”?

Имао сам велику трему када је била прва проба и како ће све проћи, да ли ће бити како треба. Сви су се пријатељски односили према мени. Као људи смо се одмах разумели и све је лепо прошло.

А како вас је прихватила публика на недавном концерту „Смака” у Крагујевцу?

На концерту у Крагујевцу бенд је почео инструменталом „Биска 2”. Потом је уследио „Шумадијски блуз” и од првог момента када сам запевао, публика је позитивно реаговала. Певао сам својим гласом. Никада нисам покушавао да имитирам Бориса. Он је један и јединствен.Да ли сте сањали да постанете певач рок бенда?

Завршио сам класичну гитару у Средњој музичкој школи. У то време када сам ишао у музичку школу волео сам рок музику, али нисам ни помишљао да ћу некада певати у рок групи. То је све случајно кренуло. Од друштва сам чуо да постоји школа рокенрола у Београду и отишли смо да видимо о чему је реч, шта се ту дешава.

И каква су вам искуства из школе рокенрола?

Упознао сам много музичара. Школа рокенрола је уствари била место где се на лицу места праве бендови. Учили смо да свирамо песме „Битлса” и „Квина”. Једној групи је недостајао певач, а свирали су екс-Ју рок. Гитариста те групе ми је пришао и питао ме је да ли сам заинтересован да певам у бенду. То је била моја прва група.

Касније сте постали певач групе „Мрачни мол” – „Смак” трибјут бенда. Поменимо поставу тог састава...

Момчило Петровић и Александар Петровић су гитаристи. Александар Грујић је басиста. Када смо основали групу, први бубњар је био Душан Анђелковић. Већ на другој свирци је за бубњем био Алекса Парезановић и он је сада са нама све време. Имали смо и певача који је певао Најдин репертоар из „Смака”. Он се звао Марко Маринковић, али нажалост већ четири године није међу нама. Сада нас је петорица у бенду и група и даље постоји, али нам је басиста тренутно пословно у Америци па правимо малу паузу.

Коју песму сте прву научили да певате и свирате на гитари?

То је било када сам имао шест година. Мој отац је свирао гитару и прва песма коју ме је научио је „Црни лептир” од „Ју групе”. Свирао сам ту песму на једној жици.