Пецање важније од сна

Традиционални Риболовачки маратон који се сваког лета одржава на језеру Ада Сафари, смештеном на „београдском мору” почео је јуче и трајаће, без прекида до суботе у 17 часова. Пецароши из шест градова Србије и аустријског Салцбурга забацили су удице, у нади да ће уловити што више шарана и амура, због чега ће, како кажу неки од њих, бити будни и у току целе ноћи. У такмичењу учествује девет екипа, од којих свака броји три члана, а њихов распоред одређен је строгим жребом, како нико не би био привилегован.

– Пецаће се укупно 84 часа, а као мамце риболовци могу да употребе само куглице од специјалне куване хране, популарно назване „боили”. У току првих неколико сати маратона нисмо забележили ниједну неправилност, за које се додељују казнени поени. Поред језера налази се укупно пет судија. У боксовима, у којима су смештени такмичари и њихови шатори, обавезно је да дежура најмање један риболовац, уколико његови другови напусте штапове, како би се наспавали, освежили, истуширали, или појели нешто – објашњава Зоран Салевић, главни судија Риболовачког маратона, чији је спонзор фирма „ДТД рибарство”, из Новог Сада.

Идиличан призор зеленила, потпуног мира и „дебеле” хладовине, у којој су се од сунаца скривали напети такмичари, нешто после 12 сати прекинуо је повећи примерак амура који се закачио на удицу пецароша, из тима „Аутсајдер”, чији чланови долазе из централне Србије. Улов тежак више од осам и по килограма пружао је отпор десетак минута, док коначно, уз помоћ мередова није извучен на обалу.

(/slika2)– Вода у овом језеру је веома квалитетна и богата рибом, тако да захтева озбиљнији прибор. Највећу сметњу представљају радознали лабудови који понекад могу да буду изузетно агресивни, тражећи од нас да их нахранимо. Често излазе на обалу и шиште на нас, тако да једва успевамо да их отерамо, или се упетљавају у најлон са наших штапова. Ипак, они су део ове зелене оазе која се налази само неколико километара од центра града, тако да их не би требало уклањати одавде – наводи Дејан Пореден, звани Фрањо, вођа тима „Аутсајдер”.

Његов колега Ђорђе Ступовски, Београђанин из екипе „Риболовац трејд” који већ четврту годину учествује у овом необичном маратону, додаје да његов тим јуче није имао проблема са лабудовима, али се сећа да се једна од ових птица прошле године упетљала у најлон и одвукла такмичарима неколико штапова у воду. Он тврди да се ови језерски украси временом навикавају на риболовце и науче да их обилазе и не узнемиравају.

– Више муке задају нам цверглани, патуљасти сомчићи, који нарасту до неколико стотина грама и хране се чак и мамцима, као што су „боили ”, иако многи мисле да им они не одговарају. Због тога их често нахранимо пре него што забацимо удице, после чега мирују нешто мање од једног дана, или пецамо на тврђе куглице ширег обима које су за њих превелики залогај – истиче Ступовски и додаје да чланови његове екипе користе електричне апарате са звучним сигналима, као индикаторе да је потенцијални улов загризао мамац, док су се раније за то употребљавала метална звонца и дречаво обојени кругови.

Владан Стојановић, Србин из Салцбурга и представник екипе „Делије из Шумадије” каже да још од 2002. године свој одмор користи да би учествовао на великим риболовачким такмичењима. Он наглашава да је Ада Сафари једно од најбољих места, на којима је пецао, као и да му није проблем да не спава целих 90 сати, да би непрестано бдио над штаповима.

– Већина мојих колега дежура на смену поред обале, али мени је жао да заспим и тако пропустим део овог уживања. Муче нас једино осе, које сада покушавамо да растерамо ватром – коментарише Стојановић, док његов друг, кога упорно ометају лабудови, праћком избацује куглице хране на средину језера, како би привукао шаране и амуре.