Сећање на Милоја Поповића Кавају

Једанаестог дана октобра 2020. године наш и његов лист „Политика” донео је тужну вест: отишао је на пут без повратка књижевник Милоје Поповић Каваја, једна од високообразованих личности, просвећен и талентован, зналац бројних језика.

И пре одласка, а одскора непрекидно, говори се о новобеоградском здању у којем је Милоје био први директор (Сава центру). Невероватно, чини се да никада није поменут његов допринос у животу и делатности овог здања, не само код нас, већ и у свету. Такав однос подстакао је потписаног да каже неколико речи о њему, из познанства, а нарочито из рада у Извршном већу Србије, а не о наведеном здању.

Његово огромно искуство, стечено у нас и у свету, мисаоно богатство и стваралаштво, издигли су га у ред виђених интелектуалаца и уважених личности. У друштву је био радо виђен и цењен. Није истицао своје урођене и однеговане особине. Добитник је награда и признања, међу којима и Вукове награде. Писац књига и занимљив говорник.

Али, наглашава потписани, ово ће бити само подсећање на двогодишњицу растанка Милоја Поповића с овим земаљским светом и трајни одлазак у небеско пространство. Уз то, овом приликом, нарочито се истиче његово родољубље исказано у песми „Марш на Дрину”, којом је испевано јунаштво српских бораца и целог српског народа, увек актуелно. Само том песмом, без других стваралачких дела, подигао је себи за живота споменик пун части, врлина и родољубивости, за сва времена, док је Срба и земље Србије.

Песму „Марш на Дрину” испевао је Поповић 1964. године, о педесетогодишњици Церске битке (1914). Пева се на свечаностима, разним светковинама, скуповима, стадионима. У души је и осећању сваког Србина који се дичи и поноси том песмом и њеним творцем. Певана је и у Генералној скупштини Уједињених нација. Из стихова песме, која одише патриотизмом, јунаштвом, песничким особеностима, посебно римом, што јој даје и химнички карактер. Истичу се народна реч, језик и стил који, у целини гледано и доживљено, испољавају занос, усхићење, полет и одушевљење, у чему су најзначајнији и од највеће важности родољубље и јунаштво српског ратника, јунака без мане страха, како би то рекао велики Његош: „Он је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати”.

Ево само једног од 14 стихова песме „Марш на Дрину”:

„Пуцај, момче,

Мајка ти не плака

Јер је кућа свака

Дала Церу једнога јунака,

Оца, сина, брата.”

Ова песма спада у ред најлепших и најзначајнијих родољубивих песама у нас и потписани је може вредновати са сличним у српском песничком стваралаштву, као што је, примера ради, песма Деспота Стефана Лазаревића (1377–1427) „Слово љубве”, која је, као и „Марш на Дрини”, писана племенитом душом и осећајним срцем или, друкчије речено, трептајем душе и радошћу срца. А по садржини и једна и друга су посвете и одавање признања човеку и народу и његовим особинама, оним најбољим.

Нека је, и биће, вечна слава, као и незаборавно сећање, без обзира на године од трајног одласка, на дичну нам личност и понос нашег Милоја Поповића Каваје.

Љубомир Ив. Јовић,
пензионер