Sećanje na Miloja Popovića Kavaju

Jedanaestog dana oktobra 2020. godine naš i njegov list „Politika” doneo je tužnu vest: otišao je na put bez povratka književnik Miloje Popović Kavaja, jedna od visokoobrazovanih ličnosti, prosvećen i talentovan, znalac brojnih jezika.

I pre odlaska, a odskora neprekidno, govori se o novobeogradskom zdanju u kojem je Miloje bio prvi direktor (Sava centru). Neverovatno, čini se da nikada nije pomenut njegov doprinos u životu i delatnosti ovog zdanja, ne samo kod nas, već i u svetu. Takav odnos podstakao je potpisanog da kaže nekoliko reči o njemu, iz poznanstva, a naročito iz rada u Izvršnom veću Srbije, a ne o navedenom zdanju.

Njegovo ogromno iskustvo, stečeno u nas i u svetu, misaono bogatstvo i stvaralaštvo, izdigli su ga u red viđenih intelektualaca i uvaženih ličnosti. U društvu je bio rado viđen i cenjen. Nije isticao svoje urođene i odnegovane osobine. Dobitnik je nagrada i priznanja, među kojima i Vukove nagrade. Pisac knjiga i zanimljiv govornik.

Ali, naglašava potpisani, ovo će biti samo podsećanje na dvogodišnjicu rastanka Miloja Popovića s ovim zemaljskim svetom i trajni odlazak u nebesko prostranstvo. Uz to, ovom prilikom, naročito se ističe njegovo rodoljublje iskazano u pesmi „Marš na Drinu”, kojom je ispevano junaštvo srpskih boraca i celog srpskog naroda, uvek aktuelno. Samo tom pesmom, bez drugih stvaralačkih dela, podigao je sebi za života spomenik pun časti, vrlina i rodoljubivosti, za sva vremena, dok je Srba i zemlje Srbije.

Pesmu „Marš na Drinu” ispevao je Popović 1964. godine, o pedesetogodišnjici Cerske bitke (1914). Peva se na svečanostima, raznim svetkovinama, skupovima, stadionima. U duši je i osećanju svakog Srbina koji se diči i ponosi tom pesmom i njenim tvorcem. Pevana je i u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Iz stihova pesme, koja odiše patriotizmom, junaštvom, pesničkim osobenostima, posebno rimom, što joj daje i himnički karakter. Ističu se narodna reč, jezik i stil koji, u celini gledano i doživljeno, ispoljavaju zanos, ushićenje, polet i oduševljenje, u čemu su najznačajniji i od najveće važnosti rodoljublje i junaštvo srpskog ratnika, junaka bez mane straha, kako bi to rekao veliki Njegoš: „On je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati”.

Evo samo jednog od 14 stihova pesme „Marš na Drinu”:

„Pucaj, momče,

Majka ti ne plaka

Jer je kuća svaka

Dala Ceru jednoga junaka,

Oca, sina, brata.”

Ova pesma spada u red najlepših i najznačajnijih rodoljubivih pesama u nas i potpisani je može vrednovati sa sličnim u srpskom pesničkom stvaralaštvu, kao što je, primera radi, pesma Despota Stefana Lazarevića (1377–1427) „Slovo ljubve”, koja je, kao i „Marš na Drini”, pisana plemenitom dušom i osećajnim srcem ili, drukčije rečeno, treptajem duše i radošću srca. A po sadržini i jedna i druga su posvete i odavanje priznanja čoveku i narodu i njegovim osobinama, onim najboljim.

Neka je, i biće, večna slava, kao i nezaboravno sećanje, bez obzira na godine od trajnog odlaska, na dičnu nam ličnost i ponos našeg Miloja Popovića Kavaje.

Ljubomir Iv. Jović,
penzioner