Пратилац збунио Американце

Американци су били збуњени и пренеражени, особито званичници, с неверицом слушајући и читајући вести да им високо изнад глава кружи непозната светлуцава тачка. Кроз дурбине и телескопе многи су посматрали одсјај првог Земљиног вештачког пратиоца, смишљеног и склопљеног у највећој тајности у земљи најљућих супарника, који је с космодрома Бајконур узлетео 4. октобра 1957.
Ниједан догађај од Перл Харбура није толико уздрмао америчко јавно мњење, објаснио је историчар Волтер Макдугал са Универзитета Пенсилванија, упоређујући га – да би младима дочарао последице – с терористичким нападом 11. септембра 2001.

Понављајући се у правилним размацима, пискутави звук који су ослушкивали и упућени и неупућени најавио је ново доба – човеков излазак у космос, упоредив једино са усправљањем на две ноге нашег прадавног претка.

На супротној (и супротстављеној) страни планете, у главном граду прве државе пролетера, један инжењер је доживео поновно рођење јер му је речени "небески сапутник" (на руском: спутник), дословце, сачувао главу. Сергеј Корољев, главни неимар јединственог свемирског подвига, враћен је из сибирског гулага – у којем је, под оптужбом да подрива власт, проводио казну копајући руду. У Москву је враћен после смрти Јосифа Висарионовича Стаљина 1953. да се придружи научној чети, и не слутећи да ће још поживети и прославити се.

Тајанствени Корољев

Свет је за неуморног и виспреног предводника совјетских ракетних успеха сазнао, нажалост, тек када је преминуо. Остао је дубоко у сенци и за своје сународнике до упокојења 1966. године, тако је наложено с највишег места (стручне чланке који нису ништа откривали потписивао је са – професор К. Сергејев). На Западу су веровали да иза замашног програма стоји академик Леонид Седов.

Ни нови совјетски вођа Никита Хрушчов није желео да и малчице разгрне непрозирни вео, одбивши Нобелов комитет да се Сергеј Корољев утркује за најчувенију награду образлажући да је то достигнуће целог совјетског народа!

Председник Двајт Ајзенхауер огласио је 29. јула 1955. да ће поводом Међународне геофизичке године (1958) САД одаслати први вештачки сателит. Седмицу касније Президијум Централног комитета КПСС одобрио је исти такав потхват, под ознаком "Предмет Д", што је означило почетак осмишљавања тростепене ракете која ће га понети. Предвиђало се да сателит тежи од 1.000 до 1.400 килограма, да носи 200 до 300 килограма научних справа и да буде завршен пре западних такмаца.

Страхујући да ће их Американци претећи, Сергеј Корољев је предложио да се направи једноставна округла скаламерија без сложене истраживаче опреме, од углачане легуре алуминијума дебеле два милиметра, пречника 58,5 сантиметара, а тежак само 85,6 килограма, с четири антене у облику бодљи (од 2,4 до 2,9 метара). Унутра су била два радио-одашиљача, учесталости од 20 до 40 мегахерца, чије је сигнале требало сви да чују, иако је лебдео на висини од 250 километара. Када га је заменик упитао зашто није у облику купе као што је испрва замишљено, Сергеј Корољев је лаконски узвратио да је Земља лопта и да први вештачки пратилац мора исто да изгледа.

Отпочело је грозничаво утркивање с временом.

И када је подухват без премца у људској историји окончан, ниједан наговештај да се нешто јединствено спрема није процурио у јавност. Сергеј Корољев предводећи сараднике допратио је ракету R-7 до полеталишта, препешачивши километар и по у муклој тишини. У 22 сата 28 минута и 34 секунде по московском времену 4. октобра 1957. "Спутњик 1" је полетео у легенду. Наредно издање главног партијског листа "Правда" у дну прве странице објавило је новост подсећајући радозналце широм света да га слушају и гледају како обилази око наше планете. Западна гласила су намах распрела надугачко причу с тумачењима с врха ударне стране настављајући је на унутрашњим, а радио и телевизијске станице су неочекиваном догађају посвећивале прве минуте.

Празници у космосу

Кружење око Земље брзином од 29.000 километара на сат потрајало је 94 дана (чак 1.400 пута), у току којег је превалио око 40 милиона километара. Почетком јануара следеће године ушао је у густе слојеве атмосфере и изгорео. Узбуђен блиставим постигнућем и свеопштим изненађењем, Никита Хрушков је одмах наредио да се на рођендан Октобарске револуције (7. новембар 1917.) пошаље нови сателит. Четири дана раније "Спутњик 2", готово шест пута тежи (507 килограма), понео је прво живо створење у космос, пса мешанца Лајку, која је – иако у кабини под притиском – угинула на том путовању. Забележено је да је за 162 дана облетео 2.370 кругова око Земље прешавши раздаљину од око сто милиона километара.

Чувена питалица "Шта Бог има да уради" преокренута је у – "Шта су Руси још кадри да учине?"

Американци су брже-боље похитали да избаце свој, назван "претходница" (Vanguard), али је он сагорео шестог децембра исте године једва се одвојивши од тла. Тек 31. јануара 1958. "истраживач" (Explorer) достигао је неопходну висину и уписао 2.550 килограма обилазећи око плаво-зелене планете. Имајући у виду да је тежио једва 14 килограма, Никита Хрушчов је подсмешљиво изјавио да су, у ствари, у свемир избацили – грејпфрут.

У потоњем љутом надметању Совјети су још једном задивили човечанство – Јуриј Гагарин је први човек који је 12. априла 1961. у "Востоку 1" облетео Земљу. Могло би се рећи: да није било "Спутњика", не би било ни "Апола". Врсни познаваоци, међутим, додају: да Совјети нису назирали нуклеарну претњу, "Спутњик" би, вероватно, доцније узлетео.

Још у предизборном надгорњавању будући председник САД Џон Кенеди је обећао да се мора превазићи ракетно заостајање. И тако је 20. јула 1969. амерички астронаут Нил Армстронг крочио на Месечево прашњаво тле.

А Сергеј Корољев је још пре полетања првог вештачког сателита говорио да ће једног људи на радничке празнике одлазити у – космос.