Турска се враћа на Блиски исток и Кавказ

Анкара покушава да нормализује односе с Египтом, Јерменијом, Сиријом и Израелом како би учврстила стратешке позиције у регионуТурска је покренула широку дипломатску офанзиву како би нормализовала односе са земљама у региону, који је у дубоком превирању због кризе у Сирији, Ирану, Нагорно Kарабаху, источном Медитерану. Председник Реџеп Тајип Ердоган настоји да отвори врата и за економску сарадњу како би решио тешке привредне проблеме који би на предстојећим изборима могли да му запечате политичку судбину.

Тај заокрет потврђују вести које са више страна свакодневно, као на покретној траци, стижу и престижу једна другу. Ердоган најављује: „Не могу да кажем да се нећу састати с Башаром ел Асадом (сиријским председником) кад за то дође време. У овом тренутку то није на дневном реду”. Затим се, први пут откако је на власти, срео с јерменским премијером Николом Пашињаном. Иако је то био кратак, протоколарни сусрет, наговештава нормализацију односа две земље. Треће – ове седмице Турска и Израел су после готово пет година именовали амбасадоре у Тел Авиву и Анкари. Годинама су односи две државе били на рубу прекида.

То су само неки од потеза који наговештавају дубље стратешке промене у региону Кавказа, Блиског истока и источног Медитерана. Анкара је сада у дипломатској офанзиви, пошто је последњих година због погрешних потеза често била на периферији збивања у Сирији, Ираку, Нагорно Карабаху и Палестини, где су се као посредници појављивали Египат, Русија и Америка, иако Ердоган годинама покушава да се наметне као заштитник исламског света. Опозиција настоји да то искористи оптужујући владу да су јој због погрешне спољне политике пријатељи у региону само милитантне групе Муслиманска браћа и Хамас.

„Турска жели да остави тензије иза себе. На један корак других земаља одговорићемо са два”, изјавио је Ибрахим Калин, спољнополитички саветник председника Ердогана. Турска се суочила с изолацијом после доласка „арапског пролећа”, пошто је Ердоган исхитрено покушао да то искористи да се наметне као заштитник исламског света у Либији, Египту, Сирији и шире, што су у тим земљама доживели као мешање у унутрашње послове.

Анкара је нормализовала и односе с Уједињеним Арапским Емиратима. Сарадња с Ријадом нашла се недавно на узлазној линији, али тек пошто је Анкара одустала од суђења убицама саудијског новинара-дисидента Џамала Хашогија.

„То је неприхватљиво понашање турских власти”, поручили су тим поводом „Репортери без граница”. Али то није сметало Ердогану да у априлу посети Ријад на позив краља Мухамеда бин Салмана.

Ердоган је коначно схватио да је „осуђен” на сарадњу и с режимом у Дамаску, за који није хтео да чује последњих десет година. То је једини пут да се ослободи од 3,5 милиона избеглица из Сирије које су годинама окупирале Анадолију. Грађани Турске то осећају на свом џепу као велики терет и траже да се бескућници врате тамо одакле су дошли. То сигурно неће ићи лако, пошто две земље не могу да нађу заједнички језик око „курдских терориста” који имају уточиште у суседној држави.

После распада Совјетског Савеза Анкара је признала Јерменију, али никада с њом није успоставила дипломатске односе. У спору око провинције Нагорно Карабах Турска безрезервно подржава Баку. Азербејџан је крајем 2020. године, уз војну помоћ Анкаре, „ослободио” ту провинцију, али у њој се повремено и даље пуца.

Нормализација односа Анкаре и Каира је покренута, али се тај процес још одвија споро због подозрења Египта. Ердоган годинама има блиске односе с радикалном групом Муслиманска браћа која је оборила председника Хоснија Мубарака и довела на власт екстремног исламисту Мухамеда Мурсија. Анкара је осудила војни удар који је 2013. године извео садашњи председник Абдел Фатах ал Сиси. Председници две земље се никад до сада нису руковали. Турска и Египат су једно време спустили односе на ниво отправника послова. Анкара сада покушава да их покрене с мртве тачке пошто јој је Египат водећи економски партнер у региону, мада у Каиру још не могу да се ослободе тешких оптужби које је на њихову адресу изрекао турски председник.