Сајбер-криминал најбрже расте

Док је планета водила битку са корона вирусом, свет је задесила још једна пандемија – сајбер-криминала. ФБИ тврди да се за време борбе са ковидом 19 ова врста криминала увећала 300 одсто. Преведено у доларе, годишњи губитак који нанесу хакери достиже 10,5 трилиона. Само недавни напад са којим се суочила Црна Гора ову земљу је коштао 10 милиона долара. А да је и Србија на мапи сајбер-нападача показао је случај Републичког геодетског завода из јуна ове године када је пар дана читав систем био блокиран.

– Свако од нас мора да води рачуна како се понаша у сајбер-простору, јер смо сви рањиви. Сајбер-напади погађају и појединце, академске институције, невладине организације, па и саме државе. Више се не поставља питање да ли ћемо бити жртве, него када ће се то десити – упозорава за „Политику” Небојша Јокић, извршни директор Мреже за сајбер-безбедност, фондације која окупља професионалце и ентузијасте у области сајбер-безбедности.

Како објашњава наш саговорник, мотиви нападача могу бити финансијске природе, али не увек. Неки хакери имају за циљ само да угрозе нечију репутацију, а ако је у питању сајт институције на тај начин шаљу поруку да је држава слаба и да они могу да је савладају.

– Сајбер-криминал је најбрже растући сегмент криминала и у тој сфери малициозних деловања је најприсутнији, али ту је и сајбер-ратовање, које се појављује и као хибридни и као појединачни облик ратовања. Затим, сајбер-тероризам, сајбер-шпијунажа, која може бити и у политичком и у економском аспекту, сајбер-активизам, где није циљ да се нанесе штета непознатом појединцу, него се таргетирају групе попут Сајентолошке цркве, Кју клукс клана... – додаје Јокић.

Прогнозе нису охрабрујуће и кажу да ће тренд напада да расте и да земље морају да се припремају, пре свега да заштите такозвану критичну инфраструктуру. А то су водовод, саобраћај, здравствени систем...

– Рецимо, имате одређено колико тачно хлора додају градски водоводи, а нападач, уколико није систем добро заштићен, може те вредности да промени и да угрози здравље људи. Србија је 2018. године донела Закон о критичној инфраструктури, али још увек нису донета подзаконска акта и измене у складу са новим европским законима. Ради се на томе и иде се ка побољшању нивоа сајбер-безбедности – објашњава Јокић и као отежавајуће околности наводи недовољан број људи у одељењу за сузбијање високотехнолошког криминала, у тужилаштву, али и то што Србија још нема посебан суд за ову област.

А оно што ову врсту криминала чини посебно компликованом је то што не познаје границе – нападач можете бити у једној земљи, циљ да се налази у другој, а информационо-комуникациони систем у трећој... И само међународно право у овој области је компликовано и подразумева сарадњу међу државама, и у погледу размене информација, и у самом деловању.

– Сајбер-безбедност је огромна област. Када неко хоће да вам науди преко интернета користиће сваку могућу слабост, почевши од психолошког дела, па ће покушати да искористи техничке слабости хардвера, слабости софтвера у апликацијама, у програмирању... Имате читав спектар нападача који познају одређену област и они ће тим путем покушати да продру у ваш систем. Нападачи су специјалисти у једној или пар области, али браниоци морају бити специјалисти у свим областима. Зато је за добру одбрану потребан тим – тврди Јокић.

Рецепт за безбедност обичног грађанина на интернету је редовна сајбер-хигијена, а она у овом случају гласи: не пријављивати се на јавне мреже, редовно мењати лозинке, различите шифре користити за различите налоге, бекаповати податке...

„Сајбер-херој” тим са београдског Рачунарског факултета

Фондација „Мрежа за сајбер-безбедност” прогласила је недавно   победнике трећег националног такмичења „Сајбер-херој”.  Ове године међу више од 100 средњошколаца и студената најбољи у решавању изазова попут како бранити веб-страницу, криптографске проблеме, детектовати мрежне нападе...био је тим са Рачунарског факултета из Београда. Друго место освојила је екипа у којој су били студенти Електронског факултета из Ниша, Факултета техничких наука са Косова и Метохије и ученици из рашчанске „Гимназије”. Треће место припало је тиму београдског Електротехничког факултета.

– Сматрамо да питању одбране у овој области треба да буде посвећена већа пажња, и то још од малих ногу. Телефон је један мали компјутер уз помоћ кога данас и јако мала деца имају приступ интернету. Дете мора да зна од почетка да са тим треба опрезно да се поступа и то је одговорност родитеља, а касније учитеља и наставника који морају бити едуковани. Наш циљ је да подигнемо свест на свим нивоима – објашњава Јокић и додаје да је све веће интересовање међу младима за сајбер-безбедност.