Слатки свет

ПОВОРКА ЧУДЕСА
Посластичарнице су места на којима млада људска бића упознају први грех. Улазак у посластичарницу раван је чуду: у осветљеним витринама наређани су колачи различитих облика и укуса, са зидова нас гледају чаробне слике – некад су то градови далеког запада или далеког истока, некад трофејни спортски тимови у стандардном поретку, некад безбрижни пролазници на плочницима... Живимо на просторима где паралелно постоје различите посластичарнице: оријенталне, средњоевропске, италијанске: колачи у њима доносе утицаје сасвим различитих, удаљених култура.
Још увек вам се може догодити да набасате на неку од старовремских посластичарница у којима изнад пластичних контејнера-близанаца, оног са лимунадом и оног са бозом, опстаје урамљени натпис: "Забрањено чешљање" – истина, потискују их нове чија је понуда употпуњена еспресом и у којима се у вертикалним стакленим фрижидерима осветљене унутрашњости лењо ротирају примамљиве торте.

Скулптуре од хране

Поред састојака и укуса посластице, важан је и њен изглед, као и цео амбијент у којем се колач конзумира. Обликовање хране у скулптуру представља столетну традицију. У Хујзингиној "Јесени средњег века", на пример, можемо прочитати да су великани северне ренесансе, браћа Ајк, Мемлинг, Ван дер Вејден или Слутер, баш као и многи уметници чија нам имена нису сачувана, поред извођења слика за олтаре и градске већнице, за живот зарађивали тако што су украшавали бродове, режирали церемонијале дочека и за њих уобличавали сложене сценографије и механичке направе. Карактеристике псеудотеатарског догађаја имали су и банкети, свечани ручкови, а у њима посебно обликовање и презентација посластица: на врхунцу обеда Амор би изненада искочио из пажљиво израђене торте од желеа и изговорио некакве пригодне лауде.

И данас, много векова касније, великани уметности нису раздвојени од колача: на рођенданима полетараца, већ добрано захваћених вирусом конзумеризма, веома често присутни су великани уметности – Микеланђело, Донатело, Рафаело и Леонардо, истина, у верзији ликова цртане серије "Нинџа-корњаче". Деца воле торте направљене по ликовима које препознају, има ту и поприлично оних који стижу из лабораторије Волта Дизнија. Уосталом, у поређењу са роботоликим јунацима нових цртаних серија и Волт Дизни се може сматрати "старим мајстором".

Море је изазов

Имагинација данашњих мајстора марципана иде много даље од разноразне јестиве флоре и уштогљених младенаца са последњег спрата свадбене торте. Избор "модела" изложених у једној сплитској посластичарници опредмећује назоре власника и потенцијалних муштерија: слатки кампанил од светега Дује, протагониста концептуалне уметности с краја шездесетих, јесте несумњиви обол локалпатриотизму. Ту је и хералдичко знамење које се – слутимо – исто тако може појести. За рођендан рокера спремна је торта у обличју електричне гитаре, афронтирани лабудови са паперјем од шлага намењени су, ваљда, онима који бетонске верзије распоређују по својим ђардинима. Фирма излаже и клипинг: није шала направити свадбену торту на двадесет и три спрата – новинари су то с разлогом запазили и пустили у свет.

О Ајфеловој кули и њеним макетарским визијама широм света могао би се написати посебан трактат. После тог симбола Париза подигнуто је много грађевина које би се могле препознати као технолошка чуда, али ниједна није ни издалека стекла тај статус, ту популарност. Од чега све људи нису правили чувени четвороножни фалус? Од палидрваца, чачкалица, стиропора, запушача... А, видимо, постоје и ушећерене верзије.