Сунце из морских таласа

Најтежа морска риба на свету плива морима и океанима умереног и тропског појаса широм планете и тешка је, у просеку, око хиљаду килограма, док најкрупнији примерци имају и више од три тоне. Ова животиња, чије је латинско име Mola mola, најпознатија је под именом риба-сунце, које је добила због тога што се често може видети како плута на површини воде, као да се сунча. У неким земљама зову је и месечева риба, у Немачкој глава која плива – због необичног изгледа. Риба-сунце заиста више личи на рибљу главу него на целу рибу: нема прави реп, а уместо њега, служи се издуженим леђним и аналним перајима. Њен кичмени стуб има мање пршљенова и краћи је, у односу на дужину тела, него код било које друге рибе. Примерци просечне величине дугачки су око два метра и скоро исто толико високи.

Риба-сунце припада реду Tetraodontiformes, што значи да има четири зуба који су срасли тако да подсећају на кљун. Њен најближи рођак је риба-балон, позната по томе што се, кад се нађе у опасности, нагута воде и „надува” као лопта, како би уплашила непријатеље. Младунци рибе-сунца, чије је тело у првим недељама прекривено израслинама налик на бодље, више личе на рибу-балон него на своје родитеље. Те израслине губе тек кад одрасту. Одрасле рибе имају грубу кожу, дебелу око седам и по сантиметара, чија боја варира од браонкасте до сребрнастосиве, док је на стомаку светлија. Када риби запрети опасност, њена кожа може да потамни како би је непријатељ теже опазио. Риба-сунце нема крљушт, већ јој тело прекрива слој слузи. Због тога је њена кожа погодно тле за развој паразита, па зато стално има пратњу – рибе-чистаче.

Овај колос од рибе најчешће плива непосредно испод морске површине, тако да јој леђно пераје извирује из воде, подсећајући на пераје морског пса. Међутим, пажљиви посматрачи одмах ће уочити да није реч о ајкули: док морски пас плива праволинијски, риба-сунце, пошто нема реп, мора да се помаже перајима, и то на смену леђним и аналним, па кривуда док плива.

Риба-сунце је најчешће усамљена на отвореном мору, док се парови и мање групе окупљају на местима где има много хране: медуза, морских корњача, лигњи, ситне рибе и морске траве. Пошто је њихов јеловник сиромашан хранљивим материјама, највећи део дана проводе у потрази за храном коју морају да једу у великим количинама.

Женке рибе-сунца одједном могу да избаце и по 300 милиона јајашца, из којих се, пошто их мужјак оплоди, излегу ларве дугачке свега два и по милиметра. Како би били безбеднији, младунци се окупљају у јата, која напуштају тек пошто одрасту. Младе рибе су у опасности од туна, морских лавова, орки и морских паса, док одрасле јединке, због своје величине, немају правих непријатеља. Највећа опасност прети им од рибара који их лове како би задовољили апетите сладокусаца из Јапана, Кореје и са Тајвана, који месо риба-сунца сматрају посебном посластицом.