Судар Брисела и Анкаре око Русије

Најновији годишњи извештај Европске комисије је пун предрасуда, двоструких стандарда и без стратешке је визије међусобних односа, поручују из владе у Анкари. Однос Анкаре и Брисела овог пута је оптерећен и различитим ставовима кад је реч о ситуацији у Украјини, односно (не)увођењу санкција Русији од стране Турске.

У Анкари подсећају Брисел да Турска још није члан ЕУ и да самим тим нема обавезу да спроводи њене одлуке о санкцијама против Москве. „То је неприхватљиво понашање: Брисел нам покуца на врата, али само када му треба да извршимо неки њихов задатак. Извештај Европске комисије схватићемо озбиљно тек онда када унија заузме конструктиван став према Турској”, истиче се у реаговању Министарства спољних послова у Анкари.

Турска се од првог дана залаже за очување територијалног интегритета Украјине. Осудила је руску анексију Крима, као и четири области на истоку земље у којима је недавно организован референдум. Анкара подсећа Европску комисију да је уз посредовање Турске (и Уједињених нација) постигнут договор о извозу украјинских житарица и тако ублажена глад у земљама Африке и Блиског истока. Захваљујући Турској и још неколико земаља, недавно је извршена размена неколико стотина ратних заробљеника између две земље које су у Украјини у оружаном сукобу осам месеци.

Турска је једина земља НАТО-а која није увела санкције Москви и председник Реџеп Тајип Ердоган одржава редовне контакте с председницима две земље – Владимиром Путином и Володимиром Зеленским. Он покушава да у Истанбул доведе лидере две земље, али они засад не показују спремност да започну директне преговоре. То је потврђено и током сусрета Ердогана и Путина, који су се у четвртак срели у Астани, у Казахстану, четврти пут у последњих четири месеца. Председник Ердоган још не диже руке: најавио је да ће наставити да посредује између две земље како би се прекинуло крвопролиће и пронашло политичко решење кризе.

У извештају Европске комисије Турска се оптужује и да не поштује основна људска права и слободе и да често прогони политичке противнике под изговором борбе против тероризма. Анкара се овог пута нашла на удару и због непоштовања међународног права у источном Средоземљу и Егејском мору. Турска се спори с Републиком Кипар (коју још није признала) и Грчком због разграничења у водама Медитерана, у којима су откривене огромне резерве природног гаса. Последњих година влада у Никозији се суочава и са „звецкањем оружјем” Анкаре, која тврди да то природно богатство подједнако припада и Турцима, који су на северу острва прогласили своју државу, која досад није призната.

„ЕУ није међународно правосудно тело које пресуђује у споровима око поморског права”, истичу у Анкари.

„Извештај уније занемарује кипарске Турке, као и ставове Анкаре, одражава противправне и максималистичке ставове Грчке и кипарских Грка у источном Средоземљу и Егеју”, истиче се у коментару Министарству спољних послова.

Турска је, подсетимо, званично постала кандидат за улазак у ЕУ крајем прошлог века, а приступне преговоре почела је у октобру 2005. године, истог дана кад и Хрватска. Досад су завршени разговори само у једној области. Односи Анкаре и Брисела погоршали су се после покушаја државног удара 2016. године, за који је осумњичен турски имам Фетулах Гулен, односно његов масовни грађански покрет „Хизмет”. После тога су почели незапамћени прогони осумњичених да су учествовали у покушају насилног обарања владе, који још трају. На удару су се нашли многи официри, судије и јавни тужиоци, политичари, новинари, чак и борци за људска права. Једног тренутка затвори су били претесни да приме све осумњичене, па су по хитном поступку ослобођене хиљаде лакших криминалаца како би се иза решетака сместили осумњичени за покушај пуча.

Ниједна земља до сада није толико дуго чекала да откључа капије Европске уније као Турска, која већ пет година није отворила ниједно ново поглавље, док су многа под блокадом због тога што не признаје Републику Кипар, која је скоро две деценије пуноправни члан уније. У последње време у Анкари се могу чути идеје да Турска треба да одустане од приближавања ЕУ и се окрене на исток, ка Шангајској организацији за сарадњу, у којој су, поред Русије, и водеће азијске земље.