Гарда није само почасни строј

Грађани Србије познати су по савршеном строју, у коме су у препознатљивим плавим униформама на државним церемонијама. Такође, и по почасним плотунима који се поводом државних празника, а по наредби председника, испаљују најчешће са Калемегданске терасе. Наравно, реч је о Гарди Војске Србије.

Али, њихови свакодневни послови су много шири – обављају и војнополицијске и задатке обезбеђења објеката од виталног значаја за систем одбране. Поред сталног увежбавања за задатке почасне јединице, а сваки гардиста пролази кроз ту обуку, они су даноноћно, сваког дана у години, ангажовани на задацима обезбеђења.

О Гарди и гардистима разговарали смо са бригадним генералом Николом Дејановићем, командантом ове јединице. Генерал Дејановић обављао је низ одговорних функција у различитим јединицама Војске Србије, има искуства и у мировним операцијама УН, али је међу колегама и делу јавности која познаје прилике у војсци посебно респектован због 17 година рада у специјалним јединицама, и то у оним најтежим годинама.

„Гарда је јединица размештена у четири гарнизона, специфична по намени и има одговарајуће саставе који јој омогућавају извршавање наменских задатака, уз непрекидно функционисање врло сложеног система обезбеђења и логистичке подршке. Нашу јединицу чине команда Гарде, командни батаљон, гардијски батаљон – једини такав у ВС, 25. батаљон Војне полиције, логистички батаљон, Објекти посебне намене и Репрезентативни објекти. Свака од наведених целина сачињена је од мањих састава и људства посебно обученог за реализацију специфичних задатака”, објашњава бригадни генерал Дејановић.

Када је реч о почасној јединици, ти задаци су везани за активности председника Србије, председника Народне скупштине, премијера, министра одбране и начелника Генералштаба ВС. Осим тога, на неким догађајима, као што су такозвани технички дочеци на аеродрому или полагање венаца, могу се видети мање групе гардиста.

Гарда је основана 6. маја 1830. године и још тада је кнез Милош Обреновић поставио високе стандарде за избор њених припадника. Они би и данас за многе кандидате били тешко достижни. Током безмало два века они су се наравно мењали, али не у својој суштини, нити су се спуштали. Какви су они данас?

„Поред неупитне љубави према отаџбини, народу и војсци, гардиста мора да испуни и неке посебне услове. Да би био део плавог строја, мора бити висок најмање 175 центиметара и складне телесне грађе. Такође, мора бити способан и вољан да поднесе психофизичка напрезања, која настају при репетитивним радњама, а као личност изузетно одговоран, дисциплинован, са изграђеним безбедносним, моралним и друштвено прихватљивим вредностима. Све ово се утврђује током психолошке селекције и безбедносне провере, а затим поново проверава по потреби. Наши задаци су изузетно захтевни, неретко дуготрајни и када отпочну, не могу се прекидати”, каже бригадни генерал Дејановић.

А неки од тих задатака трају 24 часа дневно, 365 дана у години. Наравно постоје смене, па гардисти имају своје слободно време, али чињеница је да се многе дужности обављају ван уобичајеног радног времена, викендом и празницима. Терет тих обавеза потпуно равноправно носе и колегинице, међу професионалним војницима, чак четвртину састава чине жене.

Гарда негује традицију из времена Кнежевине и Краљевине Србије, али се не одриче ни југословенске традиције из своје богате прошлости. О томе сведочи спомен-соба, посвећена славној прошлости јединице и посебно њеној улози у ослободилачким ратовима. Тамо се поред историје јединице чува и успомена на припаднике Гарде страдале на олтару отаџбине.

Чувају и национално техничко благо – возила из времена социјалистичке Југославије, која је користио њен председник Јосип Броз Тито, често при дочеку светских државника. Ту су „мерцедес пулман” у верзији кабриолет, светска реткост, „ролс-ројс фантом 5” и мотоцикли БМВ Р75/6, који су забележени на бројним снимцима пратње Титовог „мерцедеса”. Данас се ови задаци обављају савременим аутомобилима, а гардисти користе модерне мотоцикле БМВ 1250 РТ.

Занимљиво је да, после вишедеценијског прекида, Гарда поново има коњичку јединицу. Ова јединица смештена је у ергели „Карађорђево” и намењена је за војне почасти. Велику подршку раду ове јединице пружили су припадници коњичке јединице МУП-а Србије. Гардијска коњичка јединица први наступ имала је 2020. године на промоцији кадета Војне академије, а у догледној будућности требало би да буде ангажован како је и предвиђено оснивањем ове јединице.

Чувари честице Светог цара Лазара

У седишту Гарде, у складу са правилима верске службе у ВС, налази се капела, параклис Светог Ђорђа. Протојереј Стеван Стевановић, који као начелник Групе за верске послове Гарде има чин мајора, испричао нам је занимљивост у вези са њеним освећењем које је обавио патријарх Иринеј. Наиме, када је висока црквена делегација долазила на ову свечаност, патријарх је питао сараднике честице ког свеца су понели за потребе гардијске капеле. Чувши њихов одговор, тражио је да се возила делегације окрену и врате у Патријаршију по честицу Светог цара Лазара која се, као за Гарду најадекватнија реликвија, чува у гардијској капели, док се у спомен-соби, у складу са обичајима, налази део одоре коју је приликом освећења капеле носио патријарх Иринеј.

Усклађивање химни и почасне артиљеријске паљбе

Иако извршава почасну артиљеријску паљбу, Гарда нема посебну артиљеријску јединицу, већ сваки гардиста пролази кроз обуку у руковању руским (совјетским) топом М-42 ЗИС, калибра 76 милиметара из којих се испаљује маневарска муниција. За разлику од осталих армија, не користе електронски контролисано паљење да би постигли ефекат истовремене паљбе из топова.

„То постижемо увежбавањем војника који синхронизују радње са оруђем готово до милисекунде”, каже бригадни генерал Дејановић.

Посебан изазов је извршење почасне паљбе приликом интонирања химни Србије и државе високих гостију, јер та паљба треба да једновремено покрије дужину интонирања химни, а оне се, наравно, разликују од државе до државе. Тако да док Репрезентативни оркестар Гарде, у коме су однедавно први пут у историји и жене, увежбава химне, њихове колеге „артиљерци” увежбавају почасну паљбу.