Бејрут „пружио руку” Дамаску

Шефови држава Сирије и Либана, после дужег времена, одлучили су приликом јучерашњег сусрета у сиријској престоници да најзад успоставе пуне дипломатске односе. Ако се има у виду податак да Дамаск и Бејрут нису разменили амбасадоре откако су обе земље постале независне од Француске, 1943. године, онда брижљиво припремана посета председника Мишела Сулејмана сиријском колеги Башару ал Асаду бележи први поен.

На размени дипломата на највишем нивоу између ове две блискоисточне земље – чији су односи толико захладнели после убиства бившег либанског премијера Рафика Харирија 2005. године (многи Либанци су за то оптужили Дамаск, али је влада те земље категорички порекла сваку умешаност) да ниједан државник Либана после тога није хтео да им оде у посету (пуне три и по године) – свих ових година инсистирале су бројне земље међу којима су најгласније биле САД и Француска. Отуда тако брза реакција америчког државног секретара Кондолизе Рајс. Она је директно из Беле куће двојици лидера који су јуче завршили дводневне званичне разговоре послала, како преноси Би-Би-Си, једну краћу поруку подршке и похвале.

Подвлачећи да су се управо САД дуго и највише залагале за нормализацију односа између ове две арапске државе, она је нагласила да „ако Сирија буде исцртала границу са Либаном и ако буде поштовала њен суверенитет онда ће то бити веома добар корак”.

Рајсова је, ако се пажљивије погледа, јасно изразила наду да се од Асадове владе очекује да коначно призна границу између две земље.

Питање граница између два суседа, толико различита по величини колико и снази, одавно је камен спотицања за нормалну и пријатељску комуникацији две владе. Поготово ако се зна да је Сирија, после окончања дугогодишњег грађанског рата (1990. године), доминирала Либаном јер је ту била, како подсећа штампа, присутна „војно и обавештајно”. Од мучког убиства премијера Харирија многе ствари су се, међутим, промениле.

Пошто су се при првом сусрету „лицем у лице” двојица председника, Сулејман и Асад, врло лако договорили да формирају заједнички комитет који ће радити на утврђивању будућих коначних граница, остало је отворено како на најбржи начин решити питање судбине стотине несталих Либанаца током доминације Сирије у тој земљи. Поједине невладине организације и групе, како наводи британска агенција, одавно оптужују Дамаск да власт те земље заправо држи многе те јаднике као најобичније затворенике.

Још једно шкакљиво питање, како извештавају медији, двојица председника током овог сусрета нису ни начели. Ради се о једној од најспорнијих области, такозваној Шеба Фарми, која се иначе налази под контролом израелских власти.

И док јеврејски државни врх сматра да су ове фарме део Голанске висоравни, коју су они запосели после шестодневног рата са Сиријом 1967. године, дотле Дамаск и Бејрут сматрају да то парче земље припада југу Либана, одакле су се Израелци повукли још пре осам година. А за милитантни либански огранак Хезболаха, како пише израелска штампа, спорна Шеба је један од разлога да се они, како кажу, чврсто држе оружја.

Наредних месеци, како је најављено, председник Сирије треба да дође у Либан. Када ће доћи до узвратне посете, није прецизирано, али колико је познато – Асад је оберучке прихватио узвратни позив.  

Поједини либански политичари, познати као огорчени противници Сирије, међу којима је и син убијеног Харирија Саада, како су јуче изјавили, немају намеру да ускоро сами посете Дамаск. Њих, колико се зна, још нико тамо није ни позвао.