Очекује се раст површина под пшеницом

Јесења сетва у Србији касни због одлагања радова услед кишног времена и влажне земље и очекује се да ће у Војводини бити завршена око 5. новембра, а у централној Србији тек крајем следећег месеца. Наредне две недеље, наглашавају стручњаци, биће кључне за ратаре и не очекују се већи проблеми иако је оптимални рок за сетву 25. октобар.

– Озбиљније се са радовима кренуло тек 10. октобра. Делом збок кише, али се каснило и због кукуруза који произвођачи нису на време скинули са њива. Многи су одлучили да га оставе да се природно осуши, јер је цена сушења енормно отишла нагоре због високе цене гаса – изјавио је за „Политику” Здравко Шајатовић, директор удружења „Житоунија”.

Прве процене су биле да ће ове године у Србији под житом бити засејано исто као и 2021. око 630.000 хектара. Међутим, информације са терена показују да ће укупне површине бити вероватно и веће јер је приход од пшенице најсигурнији, без обзира на временске услове и осцилације на берзама. Према објашњењу стручњака, мада је и ове године укупан принос био мањи, пшеница је ипак избегла највеће ударе суше, а тренутна цена на тржишту је и даље добра. Она се такође и лакше чува у складиштима.

Подсетимо, Аграрна комора Србије недавно је објавила да ће овогодишња јесења сетва свакако бити скупља него претходна – коштаће 140.750 динара, по хектару, уз урачунату цену закупа од 500 евра по хектару, односно 61.360 динара.

Шајатовић је рекао да код произвођача постоји психолошки утицај да ове године сеју више пшенице. Кукуруз и соја су изузетно слабо родили због суше. Због високих трошкова репроматеријала и изостанка адекватних мера аграрне политике неки произвођачи се сада окрећу проширењу производње.

– Код пшенице су трошкови знатно мањи него код кукуруза и соје. Њихова процена је да је ризик за остваривање солидног приноса мањи код пшенице него код других култура. То би могло ратаре да определи да ове јесени посеју више пшенице и јечма, него на пролеће кукуруза и соје – навео је наш саговорник.

Упитан да ли би то на крају могло да утиче и на пад цена, одговорио је да је незахвално о томе причати али да тренутне околности указују да би цена могла да остане стабилна или чак да иде на горе. На мањи светски промет утиче рецесија, а на повећање цена инфлација и проблеми са црноморским регионом. Спекулише се, нагласио је наш саговорник, да Руси неће продужити истанбулски споразум о извозу (који истиче 22. октобра) што би довело до мање понуде и раста цена. Релативно је и мања производња пшенице била у Француској, која је значајан извозник, а поплаве су и у Аустралији па су очекивања да ће и одатле бити мање жита.

– Има много елемената и за и против, крајње је незахвално прогнозирати јер се ситуација мења из месеца у месец – казао је Жарко Шајатовић.

Тренутна цена пшенице је 39,5 динара, без ПДВ-а, а код бољег квалитета куци плаћају два динара више али таквог жита је мање на тржишту.