Тајне везе Мишковића и Тодорића

Вест да би хрватски „Агрокор”, уз кредит Европске банке за обнову и развој, своје трговачке апетите задовољио на гладном српском тржишту, није много узбудила овдашњу конкуренцију. Седамдесет милиона евра, уколико их европски кредитор одобри, довољно је за градњу четрдесетак нових супермаркета или упола мање оних већег формата. Укратко, није то превелика сума новца у пројектима трговине, али је довољно за играча какав је хрватски бизнисмен Ивица Тодорић. Јер, некрунисани краљ хрватске прехрамбене индустрије сигурно рачуна на потенцијал овог тржишта на које за сада није стигао ниједан од великих трговачких ланаца какви послују у развијеном делу Европе, попут „Лидла”, „Биле”, „Шпара”...

У „Делта холдингу” који доминира на српском тржишту малопродаје јуче нису желели да коментаришу планове „Агрокора”. Према њиховим ранијим изјавама конкуренција је „увек добродошла”, а, незванично, „Агрокор” ни на који начин не ремети њихове раније постављене циљеве и позицију. Мирослав Мишковић и Ивица Тодорић пре неколико година најављивали су заједнички наступ на српско тржиште и продор у регион. Иако су у јавност стизале информације да је договор пред потписивањем, обе стране су, уместо похвале новом партнерству, које је оцењивано као пакт нових господара Балкана, волшебно заћутале. Зато је сада нејасно у каквом су односу најбогатији Србин и Хрват. Загребачка штампа је писала у више наврата да је Мишковић паметно наслоњен на јаког партнера Ивицу Тодорића и да на тај начин улази у Хрватску на мала врата, тако да се могућа експанзија „Идее одвија под зеленим светлом Мишковића.

Ивица Тодорић је прошле године најављивао да је за ширење послова у Србији. Неки су то називали лечењем пораза који је у неколико наврата доживео у Словенији. У Хрватској се прича да је словеначко тржиште за Тодорића толико болна тачка да би радије купио „Меркатор” него и турски „Мигрос” и руску „Ленту” заједно. После Босне и Херцеговине и Црне Горе где је већ присутан у малопродаји, Србија је следеће тржиште на коме ће се развијати преко „Идее”.

Према прошлогодишњим подацима који су објављени у хрватским пословним круговима, најпожељнија земља за улагање је Србија, због чега је и била на мети хрватских инвеститора. У последњих  15 година Хрватска је уложила 281,6 милиона евра у Србију. Познато је да у тим улагањима предњачи управо „Агрокор” који је ушао у сектор прехране, уз обећање, ваљда наелектрисаној српској јавности, да ниједан евро неће изнети из Србије него ће радити на унапређењу пословања и производње.

Према информацијама са службених страница ЕБРД-а, зајам ће се разматрати до почетка септембра када би требало да се зна да ли ће „Идеа” отворити врата и потрошачима у другим градовима Србије. Главни циљ кредитног аранжмана је, како се наводи у ЕБРД-овим појашњењима, „помоћ регионалном инвеститору у Србији у развоју модерних малопродајних формата, посебно ван Београда, где је још увек ниска раширеност модерне малопродаје. „Идеа” је у Србији присутна од 1992. године, али је до 2005. покривала искључиво велепродају. Уласком „Агрокора” у Србију и отварањем првог објекта кренула је и малопродаја. У захтеву за кредит од европске банке наводи се да би кроз ширење мреже „Идеа” требало да подигне критеријуме квалитета и хигијенских стандарда који ће се тражити од локалних добављача.

Ивица Тодорић, који не даје често интервјуе, крајем прошле године је једном хрватском пословном дневнику ипак отворио душу. Признајући да је опседнут својом компанијом и њеним успехом, власник „Агрокора” се осврнуо и на инвестиције у Србији, као и на то зашто српске фирме не долазе на тржиште Хрватске.

„Данас у Србији постоји равноправан број успешних приватних компанија као и у Хрватској, али је чињеница да су те компаније значајан развој доживеле тек последњих година. До пре две-три године и нису имали разлог да размишљају о доласку у Хрватску. Код њих су цене компанија још биле ниске, имали су могућности квалитетнијих улагања код куће, па им и није био битан излазак на друга тржишта”, објаснио је Тодорић.