Суђење Перишићу значајно и за Србију

Суђење генералу Момчилу Перишићу, некадашњем начелнику Генералштаба Војске Југославије, које пред Хашким трибуналом треба да почне 1. октобра, најобимнији је случај од када је у Хагу окончан процес против Слободана Милошевића, а према речима Перишићевог адвоката Новака Лукића и најзначајнији за државу Србију.

Пресуда Перишићу којом би био проглашен кривим, по тачкама по којима га терети оптужница, могла би, наиме, да представља основу по којој би Сарајево могло да тражи и ревизију процеса пред Међународним судом правде у Хагу, пред којим је Босна и Херцеговина тужила Србију за геноцид. Суд у овом случају иначе није дао за право тужиоцу, односно Босни и Херцеговини, мада је речено да Србија није покушала да спречи геноцид.

Лукић, међутим, додаје да процесом против Перишића покушава на индивидуалном нивоу да се докаже да је Београд имао неку врсту ауторитета над Војском Републике Српске.

Оптужница Перишића по личној и командној одговорности терети за гранатирање Загреба, опсаду и гранатирање Сарајева, као и за злочин у Сребреници. Перишић је оптужен да је помагао или подржавао планирање и извршење дела или је знао за припрему злочина, а није их спречио, нити казнио починиоце, припаднике и командни кадар Војске Републике Српске, односно Српске војске крајине.

Сва дешавања наведена у оптужници догодила су се од августа 1993. до новембра 1995. године, у доба док је Перишић био начелник ГШ ВЈ, а на тој позицији остао је до новембра 1998. године.

Лукић наводи да, иако Перишић није оптужен за геноцид, нити се његово име уопште помиње у било ком случају суђења за ово кривично дело, осуђујућа пресуда некадашњем првом човеку ВЈ могла би да послужи као основа за тражење ревизије процеса који је БиХ пред Међународним судом правде изгубила од Србије, али би истовремено могла да утиче на процес који пред истим судом против Србије води и Хрватска.

Тужилаштво ће покушати да докаже да је постојала командна одговорност Перишића, односно да је, као формално надређени официрима ВРС, који су се водили у евиденцији 30. и 40. кадровског центра ГШ ВЈ, био одговоран да спречи злочине који су почињени, односно да спроведе истрагу о њима и казни починиоце. Тужилаштво га, такође, терети да је помагао и подржавао злочине тако што је знао да ће помоћ која је из Србије слата ВРС бити коришћена у чињењу злочина, као и да је количина те помоћи била довољна да се тако нешто уради.

– Тужилаштво ће то веома тешко да докаже – уверен је Лукић наводећи да не може бити речи ни о Перишићевој командној одговорности. Он додаје да ће одбрана да доказује да није постојала никаква веза између људи који су чинили злочине и наше државе, онолико колико треба да постоји у кривичноправном смислу да би Перишић био проглашен кривим.

О томе колико је процес против Перишића обиман, говори и податак да је тужилаштво иницијално предложило 9.000 докумената и око 250 сведока, али је на инсистирање Судског већа тај број умањен.

Одбрана очекује да ће један од троје судија у Судском већу у процесу против Перишића бити Јужноафриканац Баконе Џастис Молото, док ће тужилаштво да заступа Марк Хармон, један од доајена тужилаштва који је у трибуналу од његовог првог дана. Хармон ставове Тужилаштва заступа и у процесима против Биљане Плавшић, Момчила Крајишника и Тихомира Блашкића.

Момчило Перишић предао се трибуналу 7. марта 2005. године, истог дана када је и обелодањена оптужница против њега. Оптужен је за злочине против човечности (убиство, нехумана дела, прогони на политичкој, расној или верској основи, истребљење) и за кршење закона и обичаја ратовања (убиство и напади на цивиле). По свим тачкама изјаснио се да није крив, а на привременој слободи, на коју је пуштен до почетка суђења, налази се од јуна 2005. године. Против Перишића је у нашој земљи септембра 2002. године подигнута оптужница за шпијунажу, али је процес прекинут када се предао трибуналу.