На други посао због кредита и малих зарада

Два посла у Србији ради око 200.000 грађана. Тај број повећао се од 2011. до 2020. године, са 79.000 на 210.000, што је Србију поставило на готово сам врх листе која показује тренд раста радника који имају додатну зараду, показали су подаци Европске статистичке агенције. Стручњаци подсећају да је у Србији месечна потрошачка корпа већа од просечне зараде, а то само потврђује чињеницу да је грађанима заиста потребно да раде више послова како би могли да преживе. Тако, рецимо, у јулу ове године просечна потрошачка корпа износила је 86.839 динара, а минимална 44.856, док је просечна нето зарада била 73.114 динара.

Да то није само одлика људи са нашег поднебља, већ да на исти начин често размишљају и други народи, потврђује Владимир Гречић, универзитетски професор у пензији.

– И странцима, поготово онима у презадуженим земљама, потребан је други посао. Један им служи да задовоље своје личне потрошачке потребе, а други да покрију кредите, за стан, аутомобил и слично... Постоје и запослени који нису довољно искоришћени на радном месту, па и они често траже додатни посао, а у томе им помаже и дигитализација. Све чешће и мајстори и занатлије имају додатне изворе зараде уз своје регуларно запослење – подсећа Гречић.

Према Закону о раду, у Србији свако може да буде у једном радном односу са пуним радним временом, а уз њега може да има још један уговор о допунском раду. Бојан Урдаревић, професор радног права на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, пита како је Евростат дошао до баш таквих података о броју оних који у нашој земљи има два посла.

– У пракси има и оних који су ангажовани ван радног односа, који могу да обављају и по пет послова, а за такве ова ограничења не важе.

Постоје и фриленсери, па они који су самозапослени или хонорарни радници који исто тако могу да имају колико хоће послова. Њихови послови се у начелу не виде у званичној статистици рада. Зато је тешко обухватити све таквом статистиком – набраја проф. Урдаревић. Подсећа да је логика ствари управо у томе да када је криза, када се бележи раст инфлације, људи имају потребу да раде више.

– Европска статистика показује да нашим људима, чим обављају два посла, једна зарада није довољна да преживе месец. Уверен сам да знатно више од 200.000 грађана у Србији ради на такав начин. Јер, иако је доминантан случај да запослени ради за једног послодавца и за једну плату, уз напредак технологије и могућности које она пружа многима је омогућено да се сналазе и раде више – напомиње он. Наводи и да у земљи имамо и око пола милиона оних који раде „на црно”.

– Шта мислите да ли ти људи седе код куће? Наравно да не седе, већ и они могу да имају четири посла, ако могу све то да постигну. Од тих пола милиона који раде „на црно”, барем 85 одсто обавља два посла, то је моја претпоставка. А где су уговорци ван радног односа, платформски радници... Зато ми и делује да је европска статистика о нама знатно умањена, посебно ако се зна колико је грађана у Србији у неформалном раду. И њиховим укључивањем у поменуту статистику број особа које раде два посла био би много већи – закључује проф. Бојан Урдаревић.