Na drugi posao zbog kredita i malih zarada

Dva posla u Srbiji radi oko 200.000 građana. Taj broj povećao se od 2011. do 2020. godine, sa 79.000 na 210.000, što je Srbiju postavilo na gotovo sam vrh liste koja pokazuje trend rasta radnika koji imaju dodatnu zaradu, pokazali su podaci Evropske statističke agencije. Stručnjaci podsećaju da je u Srbiji mesečna potrošačka korpa veća od prosečne zarade, a to samo potvrđuje činjenicu da je građanima zaista potrebno da rade više poslova kako bi mogli da prežive. Tako, recimo, u julu ove godine prosečna potrošačka korpa iznosila je 86.839 dinara, a minimalna 44.856, dok je prosečna neto zarada bila 73.114 dinara.

Da to nije samo odlika ljudi sa našeg podneblja, već da na isti način često razmišljaju i drugi narodi, potvrđuje Vladimir Grečić, univerzitetski profesor u penziji.

– I strancima, pogotovo onima u prezaduženim zemljama, potreban je drugi posao. Jedan im služi da zadovolje svoje lične potrošačke potrebe, a drugi da pokriju kredite, za stan, automobil i slično... Postoje i zaposleni koji nisu dovoljno iskorišćeni na radnom mestu, pa i oni često traže dodatni posao, a u tome im pomaže i digitalizacija. Sve češće i majstori i zanatlije imaju dodatne izvore zarade uz svoje regularno zaposlenje – podseća Grečić.

Prema Zakonu o radu, u Srbiji svako može da bude u jednom radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a uz njega može da ima još jedan ugovor o dopunskom radu. Bojan Urdarević, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, pita kako je Evrostat došao do baš takvih podataka o broju onih koji u našoj zemlji ima dva posla.

– U praksi ima i onih koji su angažovani van radnog odnosa, koji mogu da obavljaju i po pet poslova, a za takve ova ograničenja ne važe.

Postoje i frilenseri, pa oni koji su samozaposleni ili honorarni radnici koji isto tako mogu da imaju koliko hoće poslova. Njihovi poslovi se u načelu ne vide u zvaničnoj statistici rada. Zato je teško obuhvatiti sve takvom statistikom – nabraja prof. Urdarević. Podseća da je logika stvari upravo u tome da kada je kriza, kada se beleži rast inflacije, ljudi imaju potrebu da rade više.

– Evropska statistika pokazuje da našim ljudima, čim obavljaju dva posla, jedna zarada nije dovoljna da prežive mesec. Uveren sam da znatno više od 200.000 građana u Srbiji radi na takav način. Jer, iako je dominantan slučaj da zaposleni radi za jednog poslodavca i za jednu platu, uz napredak tehnologije i mogućnosti koje ona pruža mnogima je omogućeno da se snalaze i rade više – napominje on. Navodi i da u zemlji imamo i oko pola miliona onih koji rade „na crno”.

– Šta mislite da li ti ljudi sede kod kuće? Naravno da ne sede, već i oni mogu da imaju četiri posla, ako mogu sve to da postignu. Od tih pola miliona koji rade „na crno”, barem 85 odsto obavlja dva posla, to je moja pretpostavka. A gde su ugovorci van radnog odnosa, platformski radnici... Zato mi i deluje da je evropska statistika o nama znatno umanjena, posebno ako se zna koliko je građana u Srbiji u neformalnom radu. I njihovim uključivanjem u pomenutu statistiku broj osoba koje rade dva posla bio bi mnogo veći – zaključuje prof. Bojan Urdarević.