Једи онда кад си гладан

Амерички педијатар, др Бенџамин Спок, чија је књига о расту, развоју и нези деце већ деценијама Библија многим родитељима, имао је једноставан савет за све мајке забринуте што њихове бебе слабо једу: према апетиту понашајте се као према мишу, стрпљиво га сачекајте да изађе из своје рупе и тада реагујте – понудите детету оброк.

Оно што је некад важило, макар за децу, сада је прошлост. Истина је да је осећај глади један од најважнијих животних порива. Уосталом, он нас одржава у животу. Рођени смо с интуитивном потребом за јелом. Сетите се мале деце: узму два залогаја, а затим одлуче да више не желе да једу и – то је то. Не можете их натерати. За сат-два тражиће храну сами.

Овај исконски осећај глади ипак се мења, што под утицајем старења, што због правила средине у којој живимо и радимо.

Габријела Ферара, лекар и психолог, у часопису „Психологија данас” недавно је објаснила да заправо постоје четири врсте глади. Живимо у времену пуном обавеза, распореда, рокова, путовања, тако убрзаном, бучном да често игноришемо или више и не препознајемо осећај глади. Кад сте последњи пут рекли: гладан сам као вук?  У исхрани треба да се више ослањамо на природни, исконски осећај и да препознајемо кад смо заиста гладни и да то поштујемо. Ово је и један од десет главних принципа концепта интуитивне исхране засноване на доказима, који су поставиле Евелин Триболи и Елис Реш касних деведесетих. Међу осталим принципима су и да храна треба да буде задовољство, да се тело мора поштовати, да се не треба поводити за популарним дијетама, као и да је важно бити активан...

Редовним поштовањем четири различите врсте глади телу шаљемо поруку „верујем ти” и градимо правилне навике према исхрани и здрављу. Интуитивна исхрана заснована на осећају глади није увек доступна свима, све време. Међутим, ако покушамо да поштујемо тај осећај и колико год можемо на њега одговоримо на најбољи начин у датом тренутку, корист по здравље и расположење биће велика.

1. Кад закрче црева

Осећај глади, онај на који се прво помисли, већина људи је у основи прве врсте глади, назване физичка глад. Прати је обично крчање црева, осећај нелагоде у стомаку, али и целом телу, који се испољава кроз физичке симптоме, главобољу, несвестицу, слабост... То је начин на који тело каже: „Молим те, нахрани ме!”.

У савршеном свету поштовали бисмо овај осећај глади тако што бисмо без одлагања јели чим приметимо ове знаке. Међутим, живимо у ужурбаном и хаотичном свету и понекад није могуће јести у тренутку када осетимо знаке глади или смо на послу или на часу или некога чекамо да седнемо за заједничку трпезу. За оне запослене решење је да при руци имају оброк-ужину и да глад задовоље онда када се она јави.

2. Заводљива храна

Осећај глади код многих особа буди се у присуству одређене хране, рецимо, кад замирише пица или свеже пециво и хлеб, роштиљ, јавља се жеља за храном одређеног укуса и зато се ова врста зове глад укуса. То је тренутак када из свог фрижидера или у ресторану с мноштвом различитих понуда бирате шта да поједете, за чиме жудите у том часу и то једноставно наручите. Диктат прописане исхране или режим дијете понекад заустави задовољење ове врсте глади. Смазали бисте пљескавицу, баш ту, на улици, јер тако заносно мирише и баш вам се једе, али толико сте пута чули причу о штетности брзе хране, нездравих оброка „с ногу”... Да ли задовољити глад укуса?  Докторка Ферера даје савет: одвојите тренутак-два, застаните, удахнете и проверите са собом, размотрите све опције хране које имате на располагању и замислите како би било јести сваку од њих. На неку замисао блеснуће идеја „ах, то је оно што желим” и поштујте тај осећај.

3. Емоционална глад

Ово је већ опасан терен за оне који су свесни да превише једу и да у храни траже спас. Једе се да би се задовољила емоционална потреба и зато је ова врста глади на лошем гласу, али не мора да буде тако. То може да буде начин да се човек у неком кратком времену избори с емоцијама. Не постоји случајно обичај да се породици која тугује и жали због смртног случаја доноси храна, али исто тако се и празници, где смо суочени с позитивним емоцијама, славе уз богату трпезу. Ауторка констатује да је поштовање емоционалне глади једнако важно за благостање као и поштовање исконске, физичке глади. Дакле, дозволите себи и ову врсту глади да се умирите, али краткорочно. Ниједној храни не треба приписивати већи или мањи значај, јер онда то аутоматски рађа осећај кривице, стида, самооптуживања. Нема ничег лошег ни катастрофичног да због емотивне глади поједете нешто с неке тамо „забрањене” листе, уз осећај кривице и обећања да ћете морати због тога да претрчите три километра више или да целе недеље једете купус. Ипак, свако ко има већи проблем с емоционалном глађу требало би да се обрати психологу да се нађе корен стварних проблема и решење.

4. Оброк према часовнику

Да се једе када је време за оброк или када је за то најподеснији тренутак, иако се глад реално и не осећа, вероватно је и најчешћи начин задовољења ове основне људске потребе у данашње време. Свако ко има густ распоред обавеза или часова, запослени људи или ђаци знају да морају нешто да поједу кад за то имају прилику или времена, и та врста задовољења практичне глади, како је називају стручњаци, штити нас од осећаја  прегладнелости. Мање-више свако научи да мора да једе у одређено доба дана, па и када не осећа физичке знаке глади. Прави осећај глади може да се јави касније, увече или када дође до опуштања после обавеза, када ваља одлучити да ли је телу потребно још хране.