Шири поглед Александра Димитријевића

Изложба најновијих слика Александра Димитријевића под називом „Артефакти: сегменти – шири поглед” траје у београдској Галерији Рима до 14. новембра и ово је други пут да ова галерија њему посвећује пажњу, а након што га је, заједно са делима Ђорђа Ивачковића и Срђана Ђилета Марковића, почетком октобра представила и на међународном сајму савремене уметности „Art Market Budapest”.

Поставку чини серија слика великог формата настала током 2021. године, а посебна карактеристика ових радова огледа сe у томе што они идејно произлазе из Димитријевићевог старијег рада из 2015. године, полиптиха под именом „Артефакт бр. 1”.

У досадашњој сликарској пракси, како подсећа кустоскиња Марија С. Ђорђевић, уметник је за настанак својих дела имао ослонац у архиви цртежа које баштини од 2003, и које такође, симболично, назива „Артефактима”. Реч је о цртежима без уметничке вредности, који су заправо записи, белешке, спискови, скупови различитих графичких и лингвистичких елемената непознатих аутора. Цртежи представљају трагове „из живота других” људи, отиске друштвене свакодневице из којих уметник преузима одређене елементе које присваја за свој рад. Настанак слике функционише као низ одлука уметника који експресивним апстрактним покретима одлучује шта ће од почетне документарности задржати или пресликати. За разлику од овог приступа, у новој серији слика уметнику је упориште своје већ дефинисано уметничко дело, односно полиптих чији сегменти сада постају самосвојне целине.

„У ’Сегментима’ се ликовност трагова са цртежа и полиптиха поново изводи, али са разликом у односу на цртеже који су подстакли стварање полиптиха и са разликом у односу на полиптих који је интерпретирао визуелну појавност цртежа. Разлика се најпре очитава у намери. Ненамерно и несвесно жврљање неидентификованих појединаца на цртежима вођено аутоматизмом и случајношћу постаје свесно и смишљено преузимање трага при настајању полиптиха. У настајању нове серије слика нема преузимања, долази до понављања са разликом нечега што је истовремено познато и непознато; мотив, колорит, композиционе констелације насупрот новини како у духу уметника који понављање врши, тако и на пространству платна на којима се сликање одиграва. Самосталност ’Сегмената’ и могућност сагледавања њиховог засебног визуелног и концептуалног јединства је у њиховој разлици, иако је Димитријевић становишта да је свака слика интегрални и нераскидиви део његовог сликарског корпуса и изван тог оквира се не може посматрати”, пише Марија С. Ђорђевић.

Александар Димитријевић (Ужице, 1977) дипломирао је, магистрирао и завршио докторске уметничке студије на Сликарском одсеку Академије Уметности у Новом Саду, у класи професора Милана Блануше. Излаже од 2004. године и до сада је имао 30 самосталних и више од 150 групних изложби, како у земљи тако и у иностранству. За свој рад је награђиван више пута. Његови радови се налазе у бројним страним и домаћим колекцијама (Музеј „Артер” у Истанбулу, Музеј савремене уметности Војводине, Колекција Октобарског салона – Културни центар Београда, Теленор колекција, Колекција Рене Блок, Imago-Mundi Benetton kolekcija, Колекција града Београда), као и у многим приватним збиркама (Београд, Рим, Лос Анђелес, Лондон, Берлин, Минхен, Амстердам, Ротердам, Барселона, Хановер, Копенхаген, Осло, Беч).

Оснивач је Удружења визуелних уметника Ужица, као и Галерије „Рефлектор”. Живи и ради у Ужицу.