Отворено небо над Црном Гором

Подгорица – Црногорски министар саобраћаја Андрија Ломпар оценио је јуче да усвајање закона о заједничком европском небу у Црној Гори неће штетити националном авиопревознику "Монтенегро ерлајнс", јер ће се у ствари тако за његове авионе отворити велики простор. Оно што "Монтенегро ерлајнс" може изгубити на линијама према Црној Гори добиће отварањем великог простора и својим авионима моћи ће да лети на читавој територији Европске уније и земаља које усвоје тај закон", изјавио је Ломпар након седнице владе.

Менаџмент "Монтенегро ерлајнса" затражио је прошле седмице одлагање ратификације такозваног хоризонталног споразума, којим би се проширила европска "опен скај" политика на Црну Гору, а како би се заштитили интереси националне авиокомпаније.

Политика отвореног неба омогућава свим авиокомпанијама ЕУ да једнако лете било куда на њеној територији, а такав споразум понуђен је и земљама југоисточне Европе, које су у процесу приближавања и придруживања ЕУ.

Предлог закона о ратификацији мултилатералног споразума између ЕУ, Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Македоније, Исланда, Норвешке, Румуније, Србије и Мисије Уједињених нација на Косову о успостављању заједничког ваздухопловног подручја наћи ће се у уторак пред посланицима црногорског парламента.

Ломпар је објаснио да у оквиру "опен скај" политике постоје два уговора – хоризонтални, који дефинише комерцијалне односе између превозника и држава чланица ЕУ, и мултилатерални који се односи на стандарде и принципе везане за сигурност и безбедност и стандард услуга које се нуде.

Влада је на јучерашњој седници усвојила одлуку о висини рутних накнада за прелете преко Црне Горе, која износи 39,96 евра по прелету, а процењено је да ће Управа цивилног ваздухопловства од тих накнада ове године зарадити око 900.000 евра и покрити 43 одсто њених трошкова.

Ломпар је нагласио да је рутна накнада за високе прелете условљена поседовањем одређених радарских система које Црна Гора нема, тако да она мора да се уговора са другим контролама лета које имају такве капацитете. Процене владе, како је казао, указују да ако би Црна Гора набавила такав радарски систем, инсталирала га и повезала са окружењем, због кратког времена за које је авиони прелете, то би била инвестиција која би се исплатила тек за 102 године.