Otvoreno nebo nad Crnom Gorom

Podgorica – Crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar ocenio je juče da usvajanje zakona o zajedničkom evropskom nebu u Crnoj Gori neće štetiti nacionalnom avioprevozniku "Montenegro erlajns", jer će se u stvari tako za njegove avione otvoriti veliki prostor. Ono što "Montenegro erlajns" može izgubiti na linijama prema Crnoj Gori dobiće otvaranjem velikog prostora i svojim avionima moći će da leti na čitavoj teritoriji Evropske unije i zemalja koje usvoje taj zakon", izjavio je Lompar nakon sednice vlade.

Menadžment "Montenegro erlajnsa" zatražio je prošle sedmice odlaganje ratifikacije takozvanog horizontalnog sporazuma, kojim bi se proširila evropska "open skaj" politika na Crnu Goru, a kako bi se zaštitili interesi nacionalne aviokompanije.

Politika otvorenog neba omogućava svim aviokompanijama EU da jednako lete bilo kuda na njenoj teritoriji, a takav sporazum ponuđen je i zemljama jugoistočne Evrope, koje su u procesu približavanja i pridruživanja EU.

Predlog zakona o ratifikaciji multilateralnog sporazuma između EU, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Islanda, Norveške, Rumunije, Srbije i Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu o uspostavljanju zajedničkog vazduhoplovnog područja naći će se u utorak pred poslanicima crnogorskog parlamenta.

Lompar je objasnio da u okviru "open skaj" politike postoje dva ugovora – horizontalni, koji definiše komercijalne odnose između prevoznika i država članica EU, i multilateralni koji se odnosi na standarde i principe vezane za sigurnost i bezbednost i standard usluga koje se nude.

Vlada je na jučerašnjoj sednici usvojila odluku o visini rutnih naknada za prelete preko Crne Gore, koja iznosi 39,96 evra po preletu, a procenjeno je da će Uprava civilnog vazduhoplovstva od tih naknada ove godine zaraditi oko 900.000 evra i pokriti 43 odsto njenih troškova.

Lompar je naglasio da je rutna naknada za visoke prelete uslovljena posedovanjem određenih radarskih sistema koje Crna Gora nema, tako da ona mora da se ugovora sa drugim kontrolama leta koje imaju takve kapacitete. Procene vlade, kako je kazao, ukazuju da ako bi Crna Gora nabavila takav radarski sistem, instalirala ga i povezala sa okruženjem, zbog kratkog vremena za koje je avioni prelete, to bi bila investicija koja bi se isplatila tek za 102 godine.