Поштанске марке са доплатним вишком

После распада Краљевине Југославије априла 1941. године, територија Србије, у знатно промењеним границама, стављена је под немачку управу војног заповедника за Србију. Убрзо је формирана комесарска управа Милана Аћимовића, а затим и комесаријат Министарства ПТТ-а.

С почетком рата јавља се и велики број избеглица, а највише их је пребегло у Србију, рачуна се негде око 200.000. Слична прича, нажалост, поновила се тачно пола века касније распадом СФР Југославије, при чему је Србија поново примила највећи број избеглица.

Да би нове власти у Србији показале како се, наводно, брину за избеглице и воде рачуна о достави хуманитарне помоћи, Министарство пошта је планирало да се већ средином 1941. године издају поштанске марке са доплатним вишком, чији би цео приход ишао Одбору за избеглице. На ову врсту помоћи, наравно, могли су да рачунају само они који су показивали лојалност властима. За издавање ових марака постојали су и одговарајући услови, јер је редован поштански саобраћај успостављен већ почетком маја те године, при чему су коришћене марке бивше Краљевине Југославије преко којих је одштампан претисак „Сербиен”.

Међутим, немили догађај у Смедереву, када је 5. јуна у поподневним сатима дошло до експлозије чак 400 вагона муниције и 35 вагона експлозива и барута заплењених од бивше краљевске војске, утицао је на измену одлуке о издавању марака за избеглице. Узроци ове велике експлозије у Смедереву нису потпуно објашњени ни до данас, а њене последице су, чак и за ратне прилике, биле веома тешке: неколико хиљада мртвих, велики број повређених, а више од половине зграда, као и добар део саме тврђаве, било је разрушено.

И сама политика издавања поштанских марака у окупираној Србији кренула је путевима спекулација. То само по себи није ништа необично, јер и у мирнодопским периодима пре, а поготову после Другог светског рата, таквих издања није било мало, а појављују се и у 21. веку.

Коначно, 22. септембра 1941. године пуштена је у оптицај пригодна поштанска серија за избеглице и обнову Смедерева са доплатним вишком. Серија садржи четири марке и два блока, а мотиви су тврђава у Смедереву и колона избеглица, где је у првом плану мајка са децом. Нацрт је урадио С. Грујић, а марке и блокови су штампани у Државној маркарници у Београду.

Номинала марака је 0,50, 1, 1,50 и 2 динара, а доплатни вишак је био два пута већи, односно редом 1, 2, 3 и 4 динара и ту ништа није било чудно. Али, номинала блокова који садрже по две марке је 1 и 2 динара, а доплатни вишак чак 48 и 49 динара! Тираж је био 102.000 комплетне серије и 22.000 пари блокова одакле следи да су се скупила знатна новчана средства за помоћ избеглицама и настрадалима у експлозији близу Смедеревске тврђаве.

На дан изласка серије, 22. септембра, већ у раним јутарњим сатима на више места у Београду формирани су редови. Познат је пример с уплатног места у школи у Улици краљице Наталије (некадашња Народног фронта), где је ред у осам сати ујутру ишао дуж Балканске улице све до хотела „Москва”. На уплатним местима куповао се специјални бон са сувим жигом, а његовом предајом на Главној пошти у Таковској улици добијао се затворен коверат са пет серија и по једним пригодним блоком. То је био отприлике и однос тиража одштампаних серија и блокова (102.000 серија према 22.000 пари блокова). Поред сакупљача, у редовима су били и људи који се нису бавили филателијом, али су се надали брзој и лакој заради уколико би ове марке и блокове продали знатно изнад номинале.