Poštanske marke sa doplatnim viškom

Posle raspada Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine, teritorija Srbije, u znatno promenjenim granicama, stavljena je pod nemačku upravu vojnog zapovednika za Srbiju. Ubrzo je formirana komesarska uprava Milana Aćimovića, a zatim i komesarijat Ministarstva PTT-a.

S početkom rata javlja se i veliki broj izbeglica, a najviše ih je prebeglo u Srbiju, računa se negde oko 200.000. Slična priča, nažalost, ponovila se tačno pola veka kasnije raspadom SFR Jugoslavije, pri čemu je Srbija ponovo primila najveći broj izbeglica.

Da bi nove vlasti u Srbiji pokazale kako se, navodno, brinu za izbeglice i vode računa o dostavi humanitarne pomoći, Ministarstvo pošta je planiralo da se već sredinom 1941. godine izdaju poštanske marke sa doplatnim viškom, čiji bi ceo prihod išao Odboru za izbeglice. Na ovu vrstu pomoći, naravno, mogli su da računaju samo oni koji su pokazivali lojalnost vlastima. Za izdavanje ovih maraka postojali su i odgovarajući uslovi, jer je redovan poštanski saobraćaj uspostavljen već početkom maja te godine, pri čemu su korišćene marke bivše Kraljevine Jugoslavije preko kojih je odštampan pretisak „Serbien”.

Međutim, nemili događaj u Smederevu, kada je 5. juna u popodnevnim satima došlo do eksplozije čak 400 vagona municije i 35 vagona eksploziva i baruta zaplenjenih od bivše kraljevske vojske, uticao je na izmenu odluke o izdavanju maraka za izbeglice. Uzroci ove velike eksplozije u Smederevu nisu potpuno objašnjeni ni do danas, a njene posledice su, čak i za ratne prilike, bile veoma teške: nekoliko hiljada mrtvih, veliki broj povređenih, a više od polovine zgrada, kao i dobar deo same tvrđave, bilo je razrušeno.

I sama politika izdavanja poštanskih maraka u okupiranoj Srbiji krenula je putevima spekulacija. To samo po sebi nije ništa neobično, jer i u mirnodopskim periodima pre, a pogotovu posle Drugog svetskog rata, takvih izdanja nije bilo malo, a pojavljuju se i u 21. veku.

Konačno, 22. septembra 1941. godine puštena je u opticaj prigodna poštanska serija za izbeglice i obnovu Smedereva sa doplatnim viškom. Serija sadrži četiri marke i dva bloka, a motivi su tvrđava u Smederevu i kolona izbeglica, gde je u prvom planu majka sa decom. Nacrt je uradio S. Grujić, a marke i blokovi su štampani u Državnoj markarnici u Beogradu.

Nominala maraka je 0,50, 1, 1,50 i 2 dinara, a doplatni višak je bio dva puta veći, odnosno redom 1, 2, 3 i 4 dinara i tu ništa nije bilo čudno. Ali, nominala blokova koji sadrže po dve marke je 1 i 2 dinara, a doplatni višak čak 48 i 49 dinara! Tiraž je bio 102.000 kompletne serije i 22.000 pari blokova odakle sledi da su se skupila znatna novčana sredstva za pomoć izbeglicama i nastradalima u eksploziji blizu Smederevske tvrđave.

Na dan izlaska serije, 22. septembra, već u ranim jutarnjim satima na više mesta u Beogradu formirani su redovi. Poznat je primer s uplatnog mesta u školi u Ulici kraljice Natalije (nekadašnja Narodnog fronta), gde je red u osam sati ujutru išao duž Balkanske ulice sve do hotela „Moskva”. Na uplatnim mestima kupovao se specijalni bon sa suvim žigom, a njegovom predajom na Glavnoj pošti u Takovskoj ulici dobijao se zatvoren koverat sa pet serija i po jednim prigodnim blokom. To je bio otprilike i odnos tiraža odštampanih serija i blokova (102.000 serija prema 22.000 pari blokova). Pored sakupljača, u redovima su bili i ljudi koji se nisu bavili filatelijom, ali su se nadali brzoj i lakoj zaradi ukoliko bi ove marke i blokove prodali znatno iznad nominale.