Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раст цене енергената, инфлација и недостатак радне снаге су највећи изазови српске привреде

Раст цене енергената, инфлација и недостатак радне снаге су највећи изазови српске привреде
Како преживети кризу (Pixabay)

Цене енергената, инфлација и недостатак стручних кадрова представљаће највеће изазове за нашу привреду у наредном периоду, оценили су чланови Српске асоцијације менаџера.

„Чланови САМ оценили су да у највеће изазове у наредном периоду, поред растуће цене енергената за коју већина сматра да је највећа претња, као и високе инфлације и недостатка стручних кадрова, спадају и пад куповне моћи, а самим тим и рецесија и стагфлација, односно општи скок цена уз пад производње”, истакла је извршна директорка САМ Јелена Булатовић на Форуму менаџера.

Менаџери, њих 18 одсто, сматрају да ће цене енергената представљати највећу претњу нашој привреди у наредном периоду, 16 одсто њих да је то инфлација, 14 одсто сматра да је то недостатак квалитетних кадрова, а затим следе пад куповне моћи и рецесија са 12 одсто и 10 одсто. Ови исти економски фактори препознати су као највећи изазови и кад су појединачни бизниси у питању, с тим да је недостатак квалитетних кадрова за компаније изазов број један.

На питање да ли су на неки посебан начин прилагођавали своје пословање у очекивању наставка непредвидивог пословања, чланови САМ-а истакли су реструктурирање и ширење на страна тржишта, појачан мониторинг трошкова, оптимизација пословања, развијање различитих сценарија, тражење алтернативних енергетских извора и улагање у енергетску ефикасност, али и улагања у дигитализацију пословања, нове бизнисе и у људе.

Такође у начине прилагођавања, према резултатима истраживања, спадају и подизање цена сразмерно инфлацији, смањење трошкова, повећање залиха репро материјала, тражење нових добављача и диверсификација тржишта.

Пословна едукација односно прилагођен садржај едукације запослених према потребама и кретањима на тржишту, такође је један од начина прилагођавања новонасталој ситуацији, показује истраживање САМ.

Оно што држава може да учини како би ублажила ефекте преливања неповољних глобалних трендова, према резултатима истраживања, јесте диверсификација извора енергије, што сматра 47 одсто испитаника.

Затим, 37 одсто сматра да држава може да помогне у обезбеђивању једнакости за све учеснике на тржишту, док 12 одсто мисли да то може да се постигне предвидивошћу законодавног оквира, преноси Танјуг.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dusan1
Ne možemo svi biti menadžeri ! Zato i fale kadrovi koji hoće da rade kod poslodavaca i zato i cene rastu jer neki imaju i mogu da plate više od 'ostatka sveta'. Ali kad se sve sabere i podeli ostaje činjenica da je ekonomija u malom porastu a kupovna moć većine u opadanju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.