Корона и климатизација

Ових дана епидемија короне је почела да слаби, а кризни штаб који је био формиран за предузимање мера против ширења заразе огласио је да се више неће састајати. Никаквог извештаја о раду за који су били задужени није било, а требало је да се види које су све мере предузимане и које су биле више или мање ефикасне.

Што се тиче короне у свету, као типичну велику грешку треба истаћи блокирање једног великог крузера на јапанској обали, јер се на њему појавило неколико заражених вирусом корона. На овом броду било је око 6.000 путника и чланова посаде. Боравак толико великог броја путника и посаде у згуснутом али комфорном простору био би онемогућен без климатизације, што је могло да укаже на то да је она преносник вируса, јер се убрзо појавило више од 600 заражених. Касније је поновљена иста грешка на још једном великом крузеру, што значи да до тада још није било познато да је климатизација преносник вируса.

Код нас је била добра ствар да се ВМА одбранила од уласка у ковид систем, јер би катастрофа ту била још већа. Вируси би се пренели и на болеснике који су били лечени од других болести.

Ипак, још се није знало да ли климатизација преноси вирусе. Није било јасног става о томе. Требало је обавити анализу ризика о утицају епидемије на радни и животни простор и сагледати све опасности, да ли се оне могу избећи или смањити на најмању могућу меру и које превентивне мере се морају и могу применити.

Ја сам се климатизацијом и грејањем последњи пут бавио пре скоро четири деценије. Поред пословних објеката, водио сам надзор на изградњи и реконструкцији неколико клиника, где је уграђивана климатизација за операционе сале, просторије интензивне неге, као и у једном породилишту.

Јављам се тек сада јер сам очекивао да ће се јавити неки људи стручни за област климатизације, удружења инжењера или неко из других надлежних институција.

На свим клиникама које сам надзирао урађена је климатизација убацивањем стерилног ваздуха преко специјалних филтера, и то под надпритиском, тако да спољашњи ваздух не би могао да кроз врата и остале процепе улази у штићени простор. Ваздух који се извлачи из овог простора не меша се с улазним. Ипак, овде постоје два ризика. Први ризик се може појавити када дође до тога да систем за убацивање ваздуха испадне из погона, што доводи до стварања подпритиска и до неконтролисаног уласка спољашњег ваздуха. Други ризик може се остварити због слабе контроле и одржавања климатизације. Апсолутни филтери и предфилтери се прљају и тада не долази до потребне количине ваздуха. Ствара се подпритисак и опет долази до уласка спољашњег, нечистог ваздуха.

Код пословних објеката, хотела, биоскопских сала, великих хала, климатизација, односно ваздушно грејање, углавном је урађено на другачији начин. Ради уштеде енергије настоји се да се искористи топлота која долази из просторија. То се може постићи директним мешањем повратног ваздуха у извесном проценту. Други начин је изградња измењивача топлоте, тзв. рекуператора. Код неких врста рекуператора не мешају се улазни и повратни ваздух, а код неких долази до мешања и њих тада треба демонтирати или уградити бајпасни канал.

Јасно је да мешањем ваздуха вирус из једне просторије може да се пренесе у друге, тј. да у оваквим случајевима климатизација преноси вирусе, али постоји начин да се ово избегне уз незнатне трошкове. Утрошак енергије биће већи, али живот нема цену.

Још није касно да се сваки објекат преиспита, на који начин је изведена климатизација или ваздушно грејање са одсисавањем. Ако је потребно, онда треба применити преинаке које су нужне и онда написати: „Климатизација безбедна”.

Због безбедности медицинског особља у ковид центрима треба преиспитати и да ли се просторије у којима бораве лекари и остало особље налазе на истом систему климатизације на који су повезане и болесничке собе.

Божидар Прекић,
дипл. инж. маш. у пензији