Бивши бискуп на челу Парагваја

Када је Алфредо Штрезнер, последњи јужноамерички диктатор, збачен с власти 1989. године многи су помислили да ће то бити још једна у низу револуција „европског типа“ и брз прелазак на демократију. Није било тако. Генерал Штрезнер је пребегао у Бразил, док је његов најјачи инструмент владавине, десничарска конзервативна партија „Колорадо“, и даље контролисао Парагвај. До промене је ипак дошло након скоро две деценије, јер Фернандо Луго (56), победник на априлским председничким изборима јуче је преузео дужност. „Колорадисти“ су смењени након 62 године непрекидне владавине, што је незапамћено у светским оквирима. Транзиција ка демократији тек сада би могла да добије право значење, што ће одредити нову унутрашњу и спољну политику Парагваја.

Луга не очекује нимало једноставан задатак. Некадашњи римокатолички бискуп и поборник Че Гевариних идеја, већ је заменио свештеничку одору световном да не би прекршио Устав. Али то је новог председника довело у спор са папом Бенедиктом Шеснаестим. Након дугих расправа у Ватикану, прошлог месеца је уследила „папска милост“ па је тако уклоњена последња формална препрека за преузимање функције председника.

Економске теме и консолидација домаће политичке сцене биће најважнији изазови у првом делу његовог мандата. Сви очекују корените економске реформе, обуздавање корупције и већу бригу државе за екстремно сиромашне, којих је у Парагвају више од трећине укупног становништва. Нови председник, у народу боље познат као „бискуп сиромашних“, изградио је свој углед управо борбом против сиромаштва.

Други изазов представља и даље снажна колорадистичка партија –чији је кандидат на изборима освојио 31 проценат гласова – само десет мање од Луга који окупља „Патриотску алијансу за промене“, савез странака левог центра. Још једном препреком брзим реформама сматра се и огромни државни апарат који је под контролом колорадиста већ деценијама.

Као кључне детерминанте у спољној политици Парагваја истичу се однос према САД и Латинској Америци. 

Вашингтон истиче спремност на сарадњу са званичним Асунсионом, и није вероватно да би председник Луго могао поћи утабаним антиамеричким стазама лево оријентисаних режима у Венецуели и Боливији. Бивши амерички дипломата Џералд Мекалох, сада директор Америчко-парагвајске привредне коморе, уверен је да је реч о умерењаку на челу Парагваја, независном политичару који није непријатељски настројен према САД.

Нови талас левичарских режима у Латинској Америци ипак показује битне унутрашње разлике. Ево Моралес и Уго Чавес, председници Боливије и Венецуеле, оштро се противе политици САД, док Лула да Силва из Бразила и Мишел Башеле, председница Чилеа, показују пријатељски став према Вашингтону. Председник Парагваја негира да је под утицајем крупних „играча“ у региону, иако парагвајска економија зависи од сарадње са суседним Бразилом и Аргентином. 

Фернандо Луго се отворено залаже за „средњи пут“, што би парагвајску политику поставило између тврде левице Чавеса и Лулине умерености.

„Потребно је да створимо наш пут у интеграцијама, а не да будемо тек једна међу напредњачким владама. Данас у Латинској Америци нема унификованих и заједничких праваца“, рекао је некадашњи бискуп. Лоша сећања буди америчка политика подршке десничарским ауторитарним режимима и интервенције у региону током хладног рата. Зато упитан о улози САД у регионалним односима, Луго истиче да администрација у Вашингтону мора прихватити нови сценарио у коме латиноамеричке владе неће дозволити никакво уплитање споља.

Предизборни слоган „Луго има срце“ наговештава да новоизабрани председник има храброст левичара да се упусти у дуготрајну борбу против унутрашњих проблема и одмереност центристе у сагледавању спољнополитичких трендова у Јужној Америци. У Парагвају се уздају у успех овог рецепта.

М. Ковачевић