О Русији, Румунима и Паризу

„Слика непријатеља – Русија, Историја једне демонизације” књига је аустријског издавача и публицисте Ханеса Хофбауера, коју је објавила издавачка кућа „Албатрос плус” у преводу Слободана Дамњановића. Као што се из наслова и поднаслова да наслутити, у књизи се говори о феномену мржње Запада према Русији и читаоцу се на методички аргументован и сугестиван начин дочарава суштина империјалне ароганције западних сила. Захваљујући Хофбауеровом начину излагања, непристрасности у приступу, пажљиво одабраној документарној грађи и умесној употреби рецентне научне литературе, ова књига представља вредан допринос критички настројеној историографији и модерној геополитичкој науци, каже издавач који је већ раније објавио Хофбауерово дело „Европа последњи поздрав”.

За 65. Међународни београдски сајам књига „Албатрос плус” је најавио и „Поетику приповедања Драгослава Михаиловића” Милице Кецојевић, а ту је и друго издање књиге „Кључ од Косова” Бошка Сувајџића.

На штанду овог издавача може се наћи и „Кратка историја Румуна” чији је аутор Њагу Џувара који у предговору књиге каже да ово није ни обична књига из историје, нити уџбеник, али свакако ни књига у којој се ствари вулгаризују. „Читалац ће видети да сам, под привидом лаке приче, храбро започео разматрање најделикатнијих и најспорнијих питања из наше историје, уверен да и млади средњошколци имају зрелу а не незрелу памет... Ништа не служи боље држави од познавања (или препознавања) истине у оној мери у којој људи могу да је разјасне”, пише Њагу Џувара.

Роман „Негрисимо” румунске ауторке Лилијане Коробке који је освојио награду „Прометеј” часописа „Романиа литерара” и Удружења књижевника Републике Молдавије за деби, а који је такође објавио „Албатрос плус” у преводу Марије Ненадић, говори о писцу који је током готово читавог свог живота писао само „на црно” не потписујући своје књиге, а који се буни, хоће да оде, да побегне из тајног удружења у коме се пишу књиге за још неафирмисане ауторе.

На сајамском штанду овог издавача налазимо и шарм Париза у књизи „Париз испред и иза паравана” Иване Хаџи-Поповић. Параван који раздваја видљиво од невидљивог, лице од наличја, права је метафора за овај град невероватних могућности где прошлост обожава авангарду, сматра ауторка. Она је у овој књизи сакупила своје приче о уметницима у граду светлости коме је Ернест Хемингвеј саставио оду под називом „Париз је празник”. Овде читамо париске приче Родена и Камиј Клодел, Фриде Кало и Дијега Ривере, Пикаса и Мари Терез, Бонара и Марте, Бернара и Анабел Бифе, Вермера и његових модела, Ван Гога и његових несрећних љубави, Рене Магрита и скривене жене, Албера Камија и Марије Казарес, Мартина Хајдегера и Хане Аргет...

„Трагања за сопственом душом”, роман Катарине Глозић, може се назвати романсираном биографијом јеврејског народа, јудаизма, која се одвија у два упоредна тока, у периоду 16-17. века и савременог доба. Отиснувши се на путовање, стопама својих предака, главни јунак Габријел Маркус посећује различита места у садашњости, али и отвара капије прошлости, ступајући у контакт са Шломом Млоком, који је живео пре више од петсто година.

„Албатрос плус” доста објављује кинеске ауторе, а овом приликом издвајамо роман „Путовање Полина ди Марка” чији је аутор Сју Цечен за ово дело добио најпрестижније кинеско књижевно признање – Мао Дунову награду. У роману који је превела Уна Мишковић, пустолов, млади Италијан Полино ди Марко, пратећи стопе свог идола Марка Пола, долази 1901. године у Кину у којој још одјекује поклич: „Подршка Ћингу, смрт странцима” и над којом се деценијама пре пада последње кинеске династије Ћинг надвија атмосфера пораза и пропасти древног царства. У овом делу које кроз фикцију тежи да реконструише комплексан историјски контекст ратног конфликта с почетка 20. века, Сју Цечен супротставља циљеве политичког врха и жеље и наде појединца који је игром судбине постао учесник сукоба, сучељавајући кинески и западни поглед на свет.