Велике шансе Србије у Хагу

Ако се питање легалности једностраног проглашења независности Косова нађе пред Међународним судом правде у Хагу, шансе Србије да се тај чин огласи противним међународном праву су велике, каже у изјави за „Политику”, др Тибор Варади, професор међународног права и један од заступника Србије у спору Србије и Босне и Херцеговине пред овим судом. Пре тога, прва велика степеница коју Србија треба да прескочи јесте придобијање већине у Генералној скупштини УН за предлог резолуције којом се од суда у Хагу захтева саветодавно мишљење о томе да ли је проглашење независности јужне српске покрајине у складу са међународним правом. То практично значи да би за предлог Србије на септембарском заседању Генералне скупштине морало да гласа 96 чланица светске организације.

„Саветодавно мишљење које даје суд нема правно обавезујућу снагу, али он има ауторитет највеће судске инстанце, дакле има и политичку снагу. Одлука у корист Србије сигурно би довела до заустављања даљег процеса признавања независности Косова. Државе које би хтеле да признају Косово морале би то да учине свесно кршећи међународно право. А оне које су га већ признале биле би доведене у политички осетљиву ситуацију”, каже др Варади.

Он истиче да се Србија исправно одлучила да резолуцију предложи Генералној скупштини, а не Савету безбедности у коме постоји и могућност да неке државе уложе вето.

На питање на чему би се темељила одлука суда у корист Србије, он одговара пре свега на Резолуцији 1244. Савета безбедности и на чињеници да (и поред инсистирања заговорника косовске независности на томе да је реч о преседану) ближа и даља историја ипак показује да је сличних случајева било.

„Интересантно је да и у самој Декларацији о проглашењу независности Косова пише да то није преседан. Врло је необично да се некоме ко прогласи независност жури да дода да то није преседан”, истиче професор Варади.

Од проглашења независности Косова у фебруару ове године, Србија је кренула у дипломатску офанзиву да би за ову своју намеру придобила што већи број чланица УН. Према речима др Радмиле Накараде са Института за европске студије, САД иза сцене улажу велике дипломатске напоре како би осујетиле намеру Србије.

„Шансе Србије у Хагу су велике, али је још преурањено размишљати о суду пошто се води велика борба да предлог Србије не прође на Генералној скупштини. Сада ова држава мора да уложи огромне напоре, да лобира, разговара, а то није посао само министра иностраних послова”, каже др Накарада.

За намеру Србије британски амбасадор у Србији Стивен Вордсворт рекао је да то не би било најпаметније, док је шеф француске дипломатије Бернар Кушнер поручио Вуку Јеремићу да Београду није паметно да се упушта у ту причу јер је „ мало чудно да они нас желе да учине незаконитим, и то нас који желимо да они дођу код нас”. Након оваквих гласова из Европе, неки домаћи активисти упозоравали су да не бисмо смели превише да изазивамо Европу, већ да својим европским пријатељима објаснимо шта ми то радимо.

За потез Србије косовске власти рекле су да је „унапред осуђен на пропаст”. Према речима заменика премијера Косова Хајредина Кучија, тај потез „представља покушај да се омете нормално и демократско функционисање у региону”. „То је пропали покушај”, рекао је Кучи и додао да влада Косова не верује да ће та иницијатива проћи у Генералној скупштини УН. „Свет подржава демократско, а не назадно кретање”, оценио је он.

Уколико Генерална скупштина подржи иницијативу Србије биће то први пут да највиши судски орган УН даје мишљење о сецесији дела територије једне државе, али се изјашњавао по питању међународноправног статуса неких територија у Африци које су биле спорне у процесу деколонијализације.

Међународни суд правде је, како преноси Танјуг, од 1947. године дао 21 саветодавно мишљење на захтев Генералне скупштине УН, Савета безбедности или специјализованих агенција УН. Од тог броја сама Генерална скупштина је тражила мишљење 14 пута.

Пошто добије захтев, Међународни суд правде у року од неколико дана прави листу земаља и међународних организација које би могле да пруже информације о питању покренутом пред судом. Приватним лицима до сада није било дозвољено да се у поступцима за давање саветодавног мишљења изјашњавају пред тим судом. Државе и међународне организације потребне информације могу Међународном суду правде да достављају у писаном облику, или усмено, посредством својих представника. До сада је било уобичајено да се позване државе, након што приложе писане поднеске, изјашњавају и усмено на отвореној седници. Саветодавно мишљење Међународног суда правде се по правилу износи на седници отвореној за јавност.

Последњи пут суд у Хагу је саветодавно мишљење дао по захтеву УН 2004. године и то по питању законитости изградње зида на палестинској територији под окупацијом Израела. Генерална скупштина је мишљење суда затражила 8. децембра 2003. године, а Међународни суд правде је своје мишљење саопштио након седмомесечног разматрања 9. јула 2004. године. Судије су одлучиле да је градња зида у супротности са међународним правом и констатовано је да је Израел обавезан да прекине градњу зида и да размонтира изграђене делове, као и да надокнади материјалну штету свима који су је претрпели услед градње тог објекта.