Небо још пуно тајни

Нови звездани биоскоп, враћање астрономије у школе као предмета, обуке „галилеанских учитеља”, изложбе слика из свемира, само су део програма којим ће Србија обележити 2009. годину која је проглашена Међународном годином астрономије.

Један од циљева је да што више људи кроз сопствено искуство доживи нешто слично ономе што је Галилео Галилеи осетио када је 1609. године, илити пре четири века, први пут кроз телескоп видео кратере и планине на Месецу, Јупитерове сателите и остала космичка чуда. Намеру Међународне астрономске уније да подстакне људе да, посматрајући космос, можда још једном провере своје разумевање природе прихватили су и наши стручњаци, познаваоци космоса. И код нас ће бити скупова и акција поводом светске прославе астрономије, са јаким нагласком на образовање, али и ангажовање младих на националном, регионалном и светском нивоу.

Главни координатор припрема Међународне године астрономије у Србији је мр Наташа Станић, управница Народне опсерваторије и Планетаријума Астрономског друштва „Руђер Бошковић”.

– Основни циљеви су набавка нове технологије, новог дигиталног планатеријума, попут звезданог биоскопа који би заменио онај већ поприлично стар на Калемегдану. Потом враћање астрономије у школе као предмета, и завршетак нове посматрачке станице у опсерваторији код Прокупља – наводи мр Наташа Станић. – То су, дакле, наши приоритети које ћемо придружити онима које је зацртала Међународна астрономска унија, основана још 1919, која окупља око десет хиљада истакнутих астронома из свих земаља света.

И овом приликом стручњаци за космос подсетиће заинтересоване да је у астрономији направљен поприличан помак у односу на нека стара времена.

– Пре само стотинак година једва да смо нешто знали о постојању наше галаксије, Млечног пута. Данас знамо да је наш универзум сачињен од више милијарди галаксија и да је његова старост приближно 13,7 милијарди година. Пре сто година нисмо имали начин да тврдимо постоје ли други планетарни системи у васиони. Данас знамо за више од 250 планета које круже око других звезда у нашој галаксији и тежимо разумевању тога како је дошло до појаве првих облика живота. Пре сто година проучавали смо небо само уз помоћ оптичких телескопа и фотографских плоча. Данас посматрамо универзум и са Земље и из њене орбите, од радио-таласа до гама зрака, користећи врхунску технологију – истиче мр Наташа Станић.

Сазнајемо да ће широм наше планете бити организована астрономска посматрања, интернет-програми уживо и друге акције које спајају велике опсерваторије широм света. Један од кључних циљева је да се што већем броју људи омогући да погледају кроз телескоп и виде оно што је видео Галилеј – четири Галилејева сателита око Јупитера. Пројекат „100 сати астрономије” може се подударати са догађајима у вези са пројектом „Свест о тамном небу са намерним смањењем градског осветљења широм Земљиног глобуса”, а са намером да се повећа свест о томе да је тамно небо основно културно благо за свакога.

На списку онога што ће пратити светску прославу године астрономије уписана су и завиривања у живот астронома, како живе, с ким се друже, шта истражују. Биће и обуке „галилеанских учитеља” да би до 2012. била оформљена мрежа обучених предавача, правих амбасадора ове науке и Галилејевих наследника. О изложбама слика из свемира да и не трошимо речи.

И шта нама остаје? Пре свега слоган прославе „На теби је да откријеш свемир”. Па како коме воља, планетаријуми, бар они стари, ту су …