Nebo još puno tajni

Novi zvezdani bioskop, vraćanje astronomije u škole kao predmeta, obuke „galileanskih učitelja”, izložbe slika iz svemira, samo su deo programa kojim će Srbija obeležiti 2009. godinu koja je proglašena Međunarodnom godinom astronomije.

Jedan od ciljeva je da što više ljudi kroz sopstveno iskustvo doživi nešto slično onome što je Galileo Galilei osetio kada je 1609. godine, iliti pre četiri veka, prvi put kroz teleskop video kratere i planine na Mesecu, Jupiterove satelite i ostala kosmička čuda. Nameru Međunarodne astronomske unije da podstakne ljude da, posmatrajući kosmos, možda još jednom provere svoje razumevanje prirode prihvatili su i naši stručnjaci, poznavaoci kosmosa. I kod nas će biti skupova i akcija povodom svetske proslave astronomije, sa jakim naglaskom na obrazovanje, ali i angažovanje mladih na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou.

Glavni koordinator priprema Međunarodne godine astronomije u Srbiji je mr Nataša Stanić, upravnica Narodne opservatorije i Planetarijuma Astronomskog društva „Ruđer Bošković”.

– Osnovni ciljevi su nabavka nove tehnologije, novog digitalnog planaterijuma, poput zvezdanog bioskopa koji bi zamenio onaj već poprilično star na Kalemegdanu. Potom vraćanje astronomije u škole kao predmeta, i završetak nove posmatračke stanice u opservatoriji kod Prokuplja – navodi mr Nataša Stanić. – To su, dakle, naši prioriteti koje ćemo pridružiti onima koje je zacrtala Međunarodna astronomska unija, osnovana još 1919, koja okuplja oko deset hiljada istaknutih astronoma iz svih zemalja sveta.

I ovom prilikom stručnjaci za kosmos podsetiće zainteresovane da je u astronomiji napravljen popriličan pomak u odnosu na neka stara vremena.

– Pre samo stotinak godina jedva da smo nešto znali o postojanju naše galaksije, Mlečnog puta. Danas znamo da je naš univerzum sačinjen od više milijardi galaksija i da je njegova starost približno 13,7 milijardi godina. Pre sto godina nismo imali način da tvrdimo postoje li drugi planetarni sistemi u vasioni. Danas znamo za više od 250 planeta koje kruže oko drugih zvezda u našoj galaksiji i težimo razumevanju toga kako je došlo do pojave prvih oblika života. Pre sto godina proučavali smo nebo samo uz pomoć optičkih teleskopa i fotografskih ploča. Danas posmatramo univerzum i sa Zemlje i iz njene orbite, od radio-talasa do gama zraka, koristeći vrhunsku tehnologiju – ističe mr Nataša Stanić.

Saznajemo da će širom naše planete biti organizovana astronomska posmatranja, internet-programi uživo i druge akcije koje spajaju velike opservatorije širom sveta. Jedan od ključnih ciljeva je da se što većem broju ljudi omogući da pogledaju kroz teleskop i vide ono što je video Galilej – četiri Galilejeva satelita oko Jupitera. Projekat „100 sati astronomije” može se podudarati sa događajima u vezi sa projektom „Svest o tamnom nebu sa namernim smanjenjem gradskog osvetljenja širom Zemljinog globusa”, a sa namerom da se poveća svest o tome da je tamno nebo osnovno kulturno blago za svakoga.

Na spisku onoga što će pratiti svetsku proslavu godine astronomije upisana su i zavirivanja u život astronoma, kako žive, s kim se druže, šta istražuju. Biće i obuke „galileanskih učitelja” da bi do 2012. bila oformljena mreža obučenih predavača, pravih ambasadora ove nauke i Galilejevih naslednika. O izložbama slika iz svemira da i ne trošimo reči.

I šta nama ostaje? Pre svega slogan proslave „Na tebi je da otkriješ svemir”. Pa kako kome volja, planetarijumi, bar oni stari, tu su …