Дечји рад у Србији

Полиција у Србији није евидентирала ниједно кривично дело заснивања ропског односа током прошле, а ни у првих шест месеци ове године, наводи се у извештају Министарства рада и социјалне политике послатом у Међународну организацију рада (МОР) као редовни рапорт о примени 14 конвенција. У извештају се помиње и Стратегија за борбу против трговине људима, али и чињеница да је 2005. први пут откривено и пријављено кривично дело искоришћавања малолетне особе за порнографију. Реч је о слању интернетом фотографија и порно-филмова на којима су приказана деца млађа од 14 година. Када је починилац тог дела притворен, откривена су још три његова иста таква кривична дела.

Само ових неколико детаља показују да детињство све деце у Србији није нимало безбрижно, да не иду сви у школу… С обзиром на то да се у поменутом извештају послатом МОР-у нашло још много података из полицијских статистика, надлежних социјалних служби, а и резултати истраживања "Дечји рад у Србији", јасно је да се овдашњем подмлатку, посебно ромском, много невоља сручи на леђа, малтене одмах по рођењу.

У Женеву су послати и неки резултати истраживања "Дечји рад у Србији", које је показало да су ромска деца, малишани из руралних и сиромашних средина и хранитељских породица изложена највећем ризику злоупотребе дечјег рада у Србији. Истраживачи наглашавају да евентуално одсуство показатеља о масовном кршењу права детета на заштиту од злоупотребе дечјег рада не значи да проблем не постоји, већ да су појединачни примери и индентификоване ризичне групе више него довољан разлог да се целокупном проблему приступи озбиљно и свеобухватно. Истраживачи су приметили разлику у мишљењима деце и одраслих. На тврдњу деце да су најчешће преоптерећена радом у кући, свега један одсто одраслих из опште популације сматра да је то тачно, док је сагласност са том тврдњом седам пута већа код деце из опште популације и 15 пута код одраслих Рома.

Забрињавајући је податак да сваки десети испитаник сматра нормалним да се дете ангажује у пословима, иако то угрожава његово школовање. Физички послови који доносе приход, просјачење и послови који задиру у криминалитет реалност су знатног броја ромске деце. Сиромаштво и алкохолизам родитеља, непотпуне породице, необразованост и болест родитеља, наркоманија, проституција и лоши односи у породици основни су узроци искоришћавања дечјег рада које и испитаници издвајају као важне факторе ризика.

Марија Вујновић, помоћник министра за рад и социјална питања, задужена за Сектор за међународну сарадњу и европске интеграције, који је припремио извештаје за МОР, подсећа да је у извештају који се односи на најтеже облике дечјег рада у Женеву послат списак наших закона који не дозвољавају запошљавање дечака и девојчица млађих од 15 година. По њеним речима, за заснивање радног односа малолетника од 15 до 18 година подразумевају се врло стриктна правила. Нема посла ни за оне од 18. до 21. године ван законске процедуре и лекарске комисије која ће пресуђивати на основу услова рада.

Помагање родитељима у кућним пословима, учествовање у породичном бизнису или зарађивање џепарца у слободно време, или током распуста, не сматра се искоришћавањем дечјег рада, уколико су ти послови примерени узрасту и психофизичким способностима.

Ипак, права најмлађих и њихова заштита несумњиво су област за коју су показале интересовање многе земље чланица МОР-а, од 181 колико их окупља, а које су у исто време и у Савету Европе. Реч је о Конвенцији о заштити деце од сексуалне експлоатације и сексуалног злостављања, једној од најважнијих коју ће Савет Европе ускоро отворити за потписивање. Потписаће је тада и наш министар правде. Прилике у свету су наметале да ова конвенција буде сачињена, јер су малишани најнезаштићенији становници ове планете, при чему најцрњи подаци о њима, ипак, стижу из Азије и Африке.

– Нама предстоји ратификација тог документа, што значи усвајање у скупштини, јер конвенција ступа на снагу после процедуре коју пролазе сви наши закони – објашњава Марија Вујновић.