Департизуј... мој Београде

Београд само што није добио извршну градску власт?! Молим вас да приликом читања обратите пажњу на реч „само”, она је суштина свега. Јер, исто тако Београд само што није добио организацију олимпијаде, метро, нову железничку станицу, још два моста...

Мени, лично, фали још само 22 сантиметра да будем висок два метра и још 999.000 евра да постанем милионер. И ви драги моји, претпостављам, имате понеко „само” што вам срећу квари, али, верујте, њихово и наше „само” није исто. Када они, политичари и политиканти, наравно, кажу да „само” што се око нечега нису договорили једнако је тврдњи да Дунав само што се не улива у Саву, што би, опет, било могуће само да је Сава у време постаjaња стигла под Београд три минута пре Дунава?.. Је л’ вама нешто од овога јасно? Ни мени, право да вам кажем!

Елем, мислио сам да успевам да пратим комбинаторику претендената на градску власт и да отприлике схватам ко ту коси, а ко воду носи, али... Видите, ако није „само” онда је неко „али”. Овог пута је, заправо, „сали” – сједињење оба збуњујућа фактора у погубну главоломку...

Слушам Драгана Ђиласа, кажу будућег престоничког гостопримника, каже да је влада на помолу и да ће се у току формирања исте инсистирати на некаквој департизацији, зарад добробити свију нас?!

Департизација, јелте, подразумева да ће ресорне секретаријате и њима подређене службе водити стручњаци, а не партијски кадрови. Тачно тако, подразумева, „само”... Само, најстручнији кадар је изгледа већ по партијама и странкама па из „цивилног” сектора немају ког. Би они, али... Тражили су и тражили али нигде умног човека ван странке.

Ту у причу ускаче Либерално-демократска партија, која се изгледа рачуна као невладин сектор и која тражи да у замену за подршку скупштинској већини, нека од функцијица припадне и њиховим департизованим стручњацима. Може и две-три, имају кадрова...

Међутим, већ у следећем саопштењу кажу да их власт, као таква, уопште не интересује и да инсистирају „само” на њеној деполитизацији и да, у том случају, имају неколико имена из својих редова, која су апсолутно деполитизована и доказано стручна. То што плаћају чланарину не значи да су у странци, ваљда?!

Пратите ли ме досад? Не! Одлично, то значи да сте још здраворазумни! Но, вратимо се теми.

Сада се и социјалисти намећу као департизовани фактор, подржавајући идеју да градска власт буде пре свега стручна, а нема тог човека који боље од Ивице Дачића препознаје стручњаке чим их погледа у очи.

И гледао је, данима. И приметио је епидемију стручности у департизованим просторијама на Студентском тргу. И очас посла је туце кадрова послао на хитну деполитизацију. Да се истрче по Калемегдану и да му се врате департизовани, иначе ништа од функција...

Међутим, неко је изгледа, случајно или намерно, превидео да и клан Кркобабића има и те какав департизовани потенцијал. Ни њима, доказано, није до власти, али власти јесте до њих, па зашто да јој не изађу у сусрет.

Како пензионери имају највише слободног времена не треба сумњати да ће се најтемељније и у потпуности деполитизовати. Чак толико темељито да ће у односу на њих и далај лама деловати као острашћени партијски активиста...

И шта на крају имамо? Величанствену скупину стручњака и премало ресора за све њих. Толику стваралачку енергију да човек просто пожели да види неког пунокрвног политичара међу њима.

А све то нас доводи до прекретнице на корак од формирања градске власти, која је толико извесна и као гранит стабилна да ће, сасвим је могуће, расписати нове изборе?!

Зашто? Па, зато што ваљда сви схватају да са толико зналаца град једноставно не може да функционише. Уплашили су се од муњевитог успеха који би, извесно је, постигли, па...

Штета је, „само” што се не огласе народњаци и радикали, да чујемо како код њих тече департизација?..

У међувремену, град и живот нека сачекају још мало. Док се они департизују нама остаје да се демобилишемо из свакодневице.

Па, када се договоре направиће нам и већу и лепшу... и што је најважније – пре рока.

А, дотад: сеци уши департизуј... мој Београде!