Пријављено укупно 50 изборних листа

Када је у петак у поноћ подвучена црта испод листа које су се пријавиле за непосредне изборе за националне савете националних мањина 13. новембра, постало је извесно да ће број учесника бити мањи него пре четири године. До истицања рока за кандидовање на овим изборима пристигло је и прихваћено укупно 50 изборних листа 19 националних мањина, док је на изборима пре четири године било 58 листа које су кандидоване из редова 18 етничких заједница. Највећа конкуренција је код Бошњака, Албанаца, Русина и Руса, који ће бирати између пет листа, четири листе имају Ашкалије, по три Египћани, Буњевци, Бугари и Словаци, по две Чеси, Румуни, Роми и Украјинци.

Остали (Словенци, Немци, Грци, Мађари, Пољаци и Власи) неће имати могућност избора – на гласачком листићу имаће само по једну листу. Поређења ради, на изборима 2018. Русини су кандидовали чак седам изборних листа, а Албанци шест, док су по једну листу имали само Грци, Пољаци и Словенци. Тада се, према анализи Цесида, за 372 места у 18 националних савета бираних непосредним путем надметало се укупно 1.067 кандидата (нешто мање од три кандидата на место једног члана), док се у случају четири савета бирана електорским скупштинама 105 кандидата надметало за 90 места (њих је бирало 379 електора). И на овим изборима четири национална савета – црногорски, хрватски, северномакедонски и горански – бираће електорске скупштине.

Објашњавајући чињеницу да је сада мање изборних листа него пре четири године, Емилија Орестијевић, пројектни менаџер у Цесиду, каже да је код неких националних заједница дошло до укрупњавања и свесних договора да се иде с једном или с мањим бројем изборних листа. Код неких других мањинских заједница чини се да нема довољно интересовања за учешће у раду савета. „То јесте велики проблем у овом тренутку. Значи да не постоји компетиција и поставља се питање шта је уопште мотив припадника националних заједница да излазе на изборе када то заправо није избор, него је давање гласа само једној јединој политичкој опцији с којом неко легитимно има право да се не слаже. Шест националних заједница од укупно 19 има по једну изборну листу – то је заиста демотивишуће за грађане, припаднике тих заједница”, оцењује она за наш лист.

Код бошњачке националне мањине такмичарски жар очигледно постоји. Пета пријављена листа је „Бошњачка листа – Есад Џуџо”, који је, иначе, био на челу Бошњачког националног већа (БНВ) у мандату 2010–2014. и 2018–2019. Џуџо каже да је ова листа „нестраначка и неполитичка” у односу на остале четири листе, и чине је људи с којима је годинама радио на доношењу и спровођењу закона, пре свега Закона о НСНМ. „Мислим да ће људи препознати наше резултате који су веома видљиви и да ће нам дати поверење да можемо макар да утичемо на оно чиме смо незадовољни у последње четири године. Моја оцена је да је садашњи сазив БНВ зауставио процес остваривања права и слобода бошњачке националне заједнице у Србији”, истиче Џуџо у изјави за „Политику”.

Сматра да „БНВ као орган мањинске самоуправе треба да буде место где ће све политичке опције које постоје у Санџаку (три тзв. санџачка политичка круга) постићи минимални национални консензус око кључних питања”. У случају националног савета, који Бошњаци називају БНВ, реч је о идентитетским питањима. Подсетимо, НСНМ имају надлежности да самостално одлучују о појединим питањима у четири области – култура, образовање, информисање и службена употреба језика и писма. „Могу се разликовати политичке опције по својим програмима, али мислим да БНВ 2022. треба да буде место окупљања свих Бошњака, да окупимо људе из академске заједнице, из невладиног сектора, најбоље људе који раде у ове четири области и да једноставно побољшамо свој укупни положај у Републици Србији”, додаје Есад Џуџо.

Високи комесар ОЕБС-а за националне мањине Кајрат Абдрахманов крајем прошле недеље у разговору с премијерком Аном Брнабић поздравио је напоре Београда на успостављању снажног законодавног оквира у области заштите права националних мањина и истакао да је Србија на том пољу добар пример читавом региону. Абдрахманов је додао, како је наведено у саопштењу, да с пажњом прати припреме за избор чланова националних савета националних мањина. ОЕБС, иначе, помаже Цесиду у организовању округлих столова на тему ових избора, а њих је од расписивања избора до краја прошле недеље било седам, каже Емилија Орестијевић.

„Покушали смо да и кроз фејсбук кампању и кроз те округле столове, намењене грађанима и удружењима која могу да учествују на овим изборима и која имају улогу да информишу јавност, дођемо до што већег броја људи и да објаснимо зашто је важно да се гласа, како да се упишу у посебан бирачки списак (ПБС) и да им дамо друге техничке информације. Схватили смо, наиме, да их локални медији не преносе довољно. Показало се и да осим великих националних савета, који су јако добро организовани, већина НСНМ не познаје добро процедуре. Тако су нас често питали када почиње упис у ПБС иако је то процес који траје све време, а не 10 или месец дана пред изборе”, истиче Орестијевићева.

Посебан бирачки списак закључен је 28. октобра и броји близу пола милиона уписаних грађана. У ПБС за припаднике 19 националних мањина које бирају националне савете на непосредним изборима уписано је 454.807 бирача, а оних који националне савете бирају путем електорске скупштине (Горанци, Црногорци, Хрвати и Северни Македонци) још је 45.110 укупно.

Како Орестијевићева оцењује, избори за националне савете националних мањина су ад хок тема којој се не посвећује довољно пажње, ни информација у медијима. Припадници националних заједница не знају довољно о свему овоме, иако је у току већ четврти изборни циклус, а сами национални савети не раде довољно на едукацији.

Када је реч о организацији ових избора у чију завршницу улазимо, све тече доста глатко, додаје она. „Подносиоци изборних листа сада су доста лако прошли кроз овај процес. Републичка изборна комисија је стварно радила врло транспарентно, сви обрасци, упутства, смернице, били су лако доступни на сајту РИК-а и чини ми се да то јесте утицало на лакшу организацију самог изборног процеса”, каже Орестијевићева и додаје да није било проблема ни у раду локалних самоуправа на упису бирача у ПБС.

Оно што јесте било проблематично јесте преклапање процеса пописа становништва и изборног процеса за НСНМ. „Наш утисак из разговора с локалним становништвом јесте да често нису разликовали процедуре пописа и уписа у ПБС и збуњивали су се око тога. Због тога као да није ни било изборне кампање, која ће вероватно озбиљније кренути тек од данас. И то је сигурно допринело чињеници да тема избора није била довољно видљива у јавности”, наводи пројектна менаџерка Цесида.

Растао број уписаних у ПБС

Посматрано по броју припадника националних мањина које су националне савете бирале непосредним путем у периоду од 2010. до 2018. године, у шест заједница дошло је до смањења броја уписаних у ПБС – код Мађара за 9.194 (са 138.665 уписаних 2010. на 129.471 уписаног 2018), Словака (за 3.148), Влаха (за 1.497), Русина (за 628), Буњеваца (за 422) и Украјинаца (за 52). Укупан број припадника националних мањина које су бирале своје чланове на непосредним изборима у посматраном периоду ипак је порастао за 31.211, а највећи раст броја уочљив је код Рома – за 10.494 (са 56.076 на 66.570) и Албанаца – за 9.529 (са 26.927 на 36.456 уписаних у ПБС).

Највећа излазност 2018. код Чеха, најмања код Грка

Излазност на непосредним изборима за НСНМ у досадашња три циклуса значајно је варирала, подаци су Цесида. Када је реч о подацима за сваку националну мањину, излазност 2018. била је врло шаролика и кретала се од 58,5 одсто у случају чешке националне мањине, до свега 12,9 одсто у случају грчке националне мањине. У поређењу са 2014. годином, осам националних мањина забележило је нижу излазност – најрадикалније у случају Грка, код којих је на изборе изашло скоро 52 процентна поена мање бирача. С друге стране, у односу на 2010. годину пад излазности уочава се код чак 12 националних савета, опет највише код Грка (за 64,2 процентна поена) и Украјинаца (око 20 процентних поена). Повећану излазност у односу на 2014. годину бележи девет националних савета, а тренд је најизраженији код Египћана (за 30 процентних поена), Влаха и Рома (за по приближно 22 процентна поена) и Бошњака (око 17 процентних поена).