Колико терористи прете Олимпијади

Упркос ранијим претњама ујгурских терориста, у Пекингу од почетка Олимпијаде није било терористичких напада – поред осталог и због и ригорозних мера безбедности – али су три инцидента у далеком Синђијангу, чак три хиљаде километара далеко од кинеског главног града, представљала довољно јасно упозорење полицији да је „опасност увек ту”.

Најпре је, 4. августа, у Кашгару, на југозападу провинције Синђијанг, група терориста – за коју се претпоставља да је, добро наоружана и опремљена диверзантским материјалом, морала доћи из Таџикистана или Авганистана, на препад, испред месне полицијске станице, убила 16 и ранила 16 кинеских пограничних полицајаца. Два атентатора су ухапшена, остали су – претпоставља се – убијени у продуженом окршају.

Други напад извршен је, у зору 10. августа, у среском граду Кући, 740 километара од Урумчија, главног града ове пустињске провинције. У серији експлозија бомби ручне израде погинула су два припадника кинеске јавне безбедности.

Трећи напад се десио 12. августа у близини Кашгара. Наоружана банда је напала полицијска кола на отвореном друму, 30 километара од Кашгара, и убила два полицајца.

Сва три напада извршили су, судећи по заплењеном материјалу и полицијским проценама, припадници ујгурског терористичко-сепаратистичког „Исламског покрета источног Туркестана” (ЕТИМ) који, по сазнањима кинеских власти (али и америчких обавештајних служби), ужива политичку и финансијску подршку Ал Каиде Осаме бин Ладена. ЕТИМ, иначе, има прокламовани циљ да се бори за обнову и устројство „Источног Туркестана”, митске државе која је, у легендама, постојала као постојбина Ујгура, народа турског порекла, а у пракси само као непризната творевина у Синђијангу од 1944. до оснивања НР Кине, 1949.

Покрет делује више у дијаспори, где се повезује са сличним исламским терористичким организацијама, него у самој Кини, односно Синђијангу, где су му кинеске службе безбедности, особито у последње две године, нанеле тешке губитке и уништиле малобројна упоришта. Полиција, међутим, признаје да се ујгурски терористи – „због још недовољно усавршене контроле на границама” – могу повремено, што је очигледно случај и сада, у време Олимпијаде – инфилтрирати из суседних муслиманских земаља (Авганистана, Казахстана, Таџикистана, Пакистана и Киргизије) – на кинеску територију ради субверзивних акција.

Још 27. јуна командант покрета Сејфула издао је саопштење у коме је најавио нападе на јавне објекте у Пекингу и у другим градовима у току одржавања Олимпијаде. Покрет ће, страшно је запретио он, широм света користити авионе са пилотима самоубицама, а у централним кинеским градовима „убијаће руководиоце, војнике, полицајце, чуваре затвора”.

Преко видео-касете, која се појавила на неколико сајтова Интернета 23. јула, он је кинеском народу и властима упутио и убојиту политичку поруку: „Ми смо објавили рат Кини. Борићемо се против кинеске окупације наше домовине Источног Туркестана, дела исламског света.” Апеловао је на муслимане да не присуствују догађајима на Олимпијади како случајно не би страдали од оружаних напада бораца ЕТИМ-а.

Оружаних напада на Олимпијади досад није било, а кинеска полиција се постарала да их ни пре тога не буде много и да их у централној Кини не буде уопште.

Од почетка 2007. до Олимпијаде регистрована су само четири инцидента, од тога три у овој години. У јануару 2007. полиција је провалила у терористички центар за обуку у Синђијангу и том приликом убила 18 и ухапсила 17 терориста. У Урумчију она је, 27. јануара ове године, ликвидирала скровиште терориста који су, како се тврди, припремали оружани напад на Олимпијаду. Двојица терориста су убијена, а 15 их је ухапшено. Такође у Урумчију, 7. марта ове године, осујећена је отмица једног путничког авиона коју је припремало двоје ујгурских терориста са пакистанским пасошима. Обоје су ухапшени. Најзад, 23. марта у Хотану, такође у Синђијангу, спречене су насилне демонстрације сепаратиста који су се солидарисали са сепаратистима на Тибету.

Као што се види, терористи делују само у Синђијангу, и то у врло ограниченом обиму. Нема знакова да су свој првобитни план о акцијама у градовима у унутрашњости било где применили, а поготово у главном граду. Очигледно је да полиција има веома јаку контролу на прилазима Пекингу, а да се о сто хиљада полицајаца који обезбеђују Олимпијаду и не говори.

Напад на Олимпијаду имао би двоструки циљ: да привуче пажњу света на борбу ЕТИМ-а за независност Синђијанга и стварање „Источног Туркистана” и да компромитује Кину као политички нестабилну и организационо неспособну земљу за одржавање једног великог међународног догађаја. Терористи су пажњу света можда на себе и привукли, али се нису прославили: сви осуђују тероризам Ал Каиде. А нико, па ни најгласнији борци за људска права у свету, не третира АТИМ као националноослободилачки, него као превасходно терористички, а потом и сепаратистички, покрет. Такву репутацију покрет има и у извештајима Стејт департмента и у извештајима УН. АТИМ је тешко уклопљив у двоструке стандарде.

Упркос томе, службе безбедности већ седам година, од почетка припрема за Олимпијаду, борбу против терориста сматрају својим најважнијим задатком. „Опасност од терористичких напада, усмерених на подривање Олимпијаде, увек је била око нас и ми против њих имамо свеобухватан превентиван план”, каже Џоу Венчанг, одговоран за безбедност у Организационом комитету Олимпијских игара.

Рекло би се да је превентива досад била веома ефикасна.