Koliko teroristi prete Olimpijadi

Uprkos ranijim pretnjama ujgurskih terorista, u Pekingu od početka Olimpijade nije bilo terorističkih napada – pored ostalog i zbog i rigoroznih mera bezbednosti – ali su tri incidenta u dalekom Sinđijangu, čak tri hiljade kilometara daleko od kineskog glavnog grada, predstavljala dovoljno jasno upozorenje policiji da je „opasnost uvek tu”.

Najpre je, 4. avgusta, u Kašgaru, na jugozapadu provincije Sinđijang, grupa terorista – za koju se pretpostavlja da je, dobro naoružana i opremljena diverzantskim materijalom, morala doći iz Tadžikistana ili Avganistana, na prepad, ispred mesne policijske stanice, ubila 16 i ranila 16 kineskih pograničnih policajaca. Dva atentatora su uhapšena, ostali su – pretpostavlja se – ubijeni u produženom okršaju.

Drugi napad izvršen je, u zoru 10. avgusta, u sreskom gradu Kući, 740 kilometara od Urumčija, glavnog grada ove pustinjske provincije. U seriji eksplozija bombi ručne izrade poginula su dva pripadnika kineske javne bezbednosti.

Treći napad se desio 12. avgusta u blizini Kašgara. Naoružana banda je napala policijska kola na otvorenom drumu, 30 kilometara od Kašgara, i ubila dva policajca.

Sva tri napada izvršili su, sudeći po zaplenjenom materijalu i policijskim procenama, pripadnici ujgurskog terorističko-separatističkog „Islamskog pokreta istočnog Turkestana” (ETIM) koji, po saznanjima kineskih vlasti (ali i američkih obaveštajnih službi), uživa političku i finansijsku podršku Al Kaide Osame bin Ladena. ETIM, inače, ima proklamovani cilj da se bori za obnovu i ustrojstvo „Istočnog Turkestana”, mitske države koja je, u legendama, postojala kao postojbina Ujgura, naroda turskog porekla, a u praksi samo kao nepriznata tvorevina u Sinđijangu od 1944. do osnivanja NR Kine, 1949.

Pokret deluje više u dijaspori, gde se povezuje sa sličnim islamskim terorističkim organizacijama, nego u samoj Kini, odnosno Sinđijangu, gde su mu kineske službe bezbednosti, osobito u poslednje dve godine, nanele teške gubitke i uništile malobrojna uporišta. Policija, međutim, priznaje da se ujgurski teroristi – „zbog još nedovoljno usavršene kontrole na granicama” – mogu povremeno, što je očigledno slučaj i sada, u vreme Olimpijade – infiltrirati iz susednih muslimanskih zemalja (Avganistana, Kazahstana, Tadžikistana, Pakistana i Kirgizije) – na kinesku teritoriju radi subverzivnih akcija.

Još 27. juna komandant pokreta Sejfula izdao je saopštenje u kome je najavio napade na javne objekte u Pekingu i u drugim gradovima u toku održavanja Olimpijade. Pokret će, strašno je zapretio on, širom sveta koristiti avione sa pilotima samoubicama, a u centralnim kineskim gradovima „ubijaće rukovodioce, vojnike, policajce, čuvare zatvora”.

Preko video-kasete, koja se pojavila na nekoliko sajtova Interneta 23. jula, on je kineskom narodu i vlastima uputio i ubojitu političku poruku: „Mi smo objavili rat Kini. Borićemo se protiv kineske okupacije naše domovine Istočnog Turkestana, dela islamskog sveta.” Apelovao je na muslimane da ne prisustvuju događajima na Olimpijadi kako slučajno ne bi stradali od oružanih napada boraca ETIM-a.

Oružanih napada na Olimpijadi dosad nije bilo, a kineska policija se postarala da ih ni pre toga ne bude mnogo i da ih u centralnoj Kini ne bude uopšte.

Od početka 2007. do Olimpijade registrovana su samo četiri incidenta, od toga tri u ovoj godini. U januaru 2007. policija je provalila u teroristički centar za obuku u Sinđijangu i tom prilikom ubila 18 i uhapsila 17 terorista. U Urumčiju ona je, 27. januara ove godine, likvidirala skrovište terorista koji su, kako se tvrdi, pripremali oružani napad na Olimpijadu. Dvojica terorista su ubijena, a 15 ih je uhapšeno. Takođe u Urumčiju, 7. marta ove godine, osujećena je otmica jednog putničkog aviona koju je pripremalo dvoje ujgurskih terorista sa pakistanskim pasošima. Oboje su uhapšeni. Najzad, 23. marta u Hotanu, takođe u Sinđijangu, sprečene su nasilne demonstracije separatista koji su se solidarisali sa separatistima na Tibetu.

Kao što se vidi, teroristi deluju samo u Sinđijangu, i to u vrlo ograničenom obimu. Nema znakova da su svoj prvobitni plan o akcijama u gradovima u unutrašnjosti bilo gde primenili, a pogotovo u glavnom gradu. Očigledno je da policija ima veoma jaku kontrolu na prilazima Pekingu, a da se o sto hiljada policajaca koji obezbeđuju Olimpijadu i ne govori.

Napad na Olimpijadu imao bi dvostruki cilj: da privuče pažnju sveta na borbu ETIM-a za nezavisnost Sinđijanga i stvaranje „Istočnog Turkistana” i da kompromituje Kinu kao politički nestabilnu i organizaciono nesposobnu zemlju za održavanje jednog velikog međunarodnog događaja. Teroristi su pažnju sveta možda na sebe i privukli, ali se nisu proslavili: svi osuđuju terorizam Al Kaide. A niko, pa ni najglasniji borci za ljudska prava u svetu, ne tretira ATIM kao nacionalnooslobodilački, nego kao prevashodno teroristički, a potom i separatistički, pokret. Takvu reputaciju pokret ima i u izveštajima Stejt departmenta i u izveštajima UN. ATIM je teško uklopljiv u dvostruke standarde.

Uprkos tome, službe bezbednosti već sedam godina, od početka priprema za Olimpijadu, borbu protiv terorista smatraju svojim najvažnijim zadatkom. „Opasnost od terorističkih napada, usmerenih na podrivanje Olimpijade, uvek je bila oko nas i mi protiv njih imamo sveobuhvatan preventivan plan”, kaže Džou Venčang, odgovoran za bezbednost u Organizacionom komitetu Olimpijskih igara.

Reklo bi se da je preventiva dosad bila veoma efikasna.