Разумевање света на нов начин – Србија је земља посибилизма, са новим мерењима и погледима

Шведски футуролог и говорник Магнус Линдквист изјавио је, говорећи на тему смањења ризика и штетности на конференцији „Преиспитај статус кво” у Београду, да је потребно „гледати шта раде други и урадити супротно од њих”, односно да се не може стићи нигде, уколико сви буду копирали једни друге.

„Експериментишите, поиграјте се правилима, немојте их слепо следити и не уљуљкујте се у тренутном успеху. Расправљајте са креативним људима о идејама, не будите окружени само истомишљеницима и будите увек спремни да се подигнете после губитка као феникс из пепела”, истакао је Линдквист.

Он је нагласио да не постоје само оптимизам и песимизам, већ да постоји и средњи пут, који је он назвао „посибилизам”.

„То су заправо нове могућности, то је разумевање света на нов начин, са новим мерењима и новим погледима. Волим да пратим 'посибилистичке' иницијативе, међу њих сам сврстао и једну из Србије, која се зове БИО4. На основу тога и кратког боравка у Србији, закључујем да је ово земља 'посибилизма'”, казао је Линдквист.

Потпредседник за комуникације компаније „Филип Морис” Томасо ди Ђовани оценио је да „иновације увек прати скептицизам”, наводећи примере сигурносног појаса и фрижидера.

„Нилс Бохлин је радећи за Волво смислио сигурносни појас који је због неповерења у овај изум тек деценију касније ушао у употребу. Фрижидер који се данас узима здраво за готово, такође је дочекан са скепсом, иако се испоставило да је у огромној мери решио проблем канцера желуца који је изазивала покварена храна”, рекао је он.

По његовим речима, данас велики број људи не верује у бездимне алтернативе цигаретама и „погрешно мисли да је никотин примарни узрочник болести које се повезују са пушењем”.

„То није тачно, сагоревање је проблем. Када запалите цигарету, тада се ослобађају бројне штетне материје које су главни кривац за 'пушачке болести'. Захваљујући напретку науке и технологије, постало је могуће загревањем дувана доћи до никотина без сагоревања и самим тим до елиминисања до 95 одсто штетних материја из дуванког дима. То је принцип смањења штетности”, казао је Ди Ђовани, јавља Бета.

Он је навео да је његова компанија „Филип Морис” пре више од 10 година поставила циљ „будућност без дуванског дима” и додао да је за то ангажовала више од 900 научника и стручњака, уложивши више од девет милијарди евра у научна истраживања, развој и комерцијализацију бездимних алтернатива заснованих на технологији загревања дувана.

Научни комуникатор Милан Поповић, демонстрирајући „прихватање ризика”, заронио је руку са укљученом сијалицом у посуду пуну воде, али истакао да он ту заправо није ризиковао јер је вода дестилована.

„Располагао сам чињеницама и знао да оваква, потпуно чиста вода није проводник, него изолатор. Сваки пут када процењујем ризик, ја располажем чињеницама. Због тога знам шта је штетно, а шта не, колико год слично изгледало некоме ко се том тематиком не бави”, рекао је Поповић.

Он је додао да је, као заговорник смањења штетности, за компанију „Филип Морис” урадио упоредну анализу цигарете и уређаја за загревање дувана те компаније и да је утврдио да је „мање штетна алтернатива пушењу”.

Психолошкиња Јасна Бајрактаревић говорила је о савременом начину живота и његовом утицају на поступке којима се људи свакодневно воде, истичући да се „промене не дешавају преко ноћи”.

„Нису реалне одлуке које гласе: 'Од сутра учим, од сутра мршавим...'. Промене на боље ћемо направити полако и постепено у тренутку када спознамо које механизме носимо у себи, а који нас коче у томе”, истакла је Бајрактаревић.