Razumevanje sveta na nov način – Srbija je zemlja posibilizma, sa novim merenjima i pogledima

Švedski futurolog i govornik Magnus Lindkvist izjavio je, govoreći na temu smanjenja rizika i štetnosti na konferenciji „Preispitaj status kvo” u Beogradu, da je potrebno „gledati šta rade drugi i uraditi suprotno od njih”, odnosno da se ne može stići nigde, ukoliko svi budu kopirali jedni druge.

„Eksperimentišite, poigrajte se pravilima, nemojte ih slepo slediti i ne uljuljkujte se u trenutnom uspehu. Raspravljajte sa kreativnim ljudima o idejama, ne budite okruženi samo istomišljenicima i budite uvek spremni da se podignete posle gubitka kao feniks iz pepela”, istakao je Lindkvist.

On je naglasio da ne postoje samo optimizam i pesimizam, već da postoji i srednji put, koji je on nazvao „posibilizam”.

„To su zapravo nove mogućnosti, to je razumevanje sveta na nov način, sa novim merenjima i novim pogledima. Volim da pratim 'posibilističke' inicijative, među njih sam svrstao i jednu iz Srbije, koja se zove BIO4. Na osnovu toga i kratkog boravka u Srbiji, zaključujem da je ovo zemlja 'posibilizma'”, kazao je Lindkvist.

Potpredsednik za komunikacije kompanije „Filip Moris” Tomaso di Đovani ocenio je da „inovacije uvek prati skepticizam”, navodeći primere sigurnosnog pojasa i frižidera.

„Nils Bohlin je radeći za Volvo smislio sigurnosni pojas koji je zbog nepoverenja u ovaj izum tek deceniju kasnije ušao u upotrebu. Frižider koji se danas uzima zdravo za gotovo, takođe je dočekan sa skepsom, iako se ispostavilo da je u ogromnoj meri rešio problem kancera želuca koji je izazivala pokvarena hrana”, rekao je on.

Po njegovim rečima, danas veliki broj ljudi ne veruje u bezdimne alternative cigaretama i „pogrešno misli da je nikotin primarni uzročnik bolesti koje se povezuju sa pušenjem”.

„To nije tačno, sagorevanje je problem. Kada zapalite cigaretu, tada se oslobađaju brojne štetne materije koje su glavni krivac za 'pušačke bolesti'. Zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, postalo je moguće zagrevanjem duvana doći do nikotina bez sagorevanja i samim tim do eliminisanja do 95 odsto štetnih materija iz duvankog dima. To je princip smanjenja štetnosti”, kazao je Di Đovani, javlja Beta.

On je naveo da je njegova kompanija „Filip Moris” pre više od 10 godina postavila cilj „budućnost bez duvanskog dima” i dodao da je za to angažovala više od 900 naučnika i stručnjaka, uloživši više od devet milijardi evra u naučna istraživanja, razvoj i komercijalizaciju bezdimnih alternativa zasnovanih na tehnologiji zagrevanja duvana.

Naučni komunikator Milan Popović, demonstrirajući „prihvatanje rizika”, zaronio je ruku sa uključenom sijalicom u posudu punu vode, ali istakao da on tu zapravo nije rizikovao jer je voda destilovana.

„Raspolagao sam činjenicama i znao da ovakva, potpuno čista voda nije provodnik, nego izolator. Svaki put kada procenjujem rizik, ja raspolažem činjenicama. Zbog toga znam šta je štetno, a šta ne, koliko god slično izgledalo nekome ko se tom tematikom ne bavi”, rekao je Popović.

On je dodao da je, kao zagovornik smanjenja štetnosti, za kompaniju „Filip Moris” uradio uporednu analizu cigarete i uređaja za zagrevanje duvana te kompanije i da je utvrdio da je „manje štetna alternativa pušenju”.

Psihološkinja Jasna Bajraktarević govorila je o savremenom načinu života i njegovom uticaju na postupke kojima se ljudi svakodnevno vode, ističući da se „promene ne dešavaju preko noći”.

„Nisu realne odluke koje glase: 'Od sutra učim, od sutra mršavim...'. Promene na bolje ćemo napraviti polako i postepeno u trenutku kada spoznamo koje mehanizme nosimo u sebi, a koji nas koče u tome”, istakla je Bajraktarević.