Велике паре ММФ-а за тешка времена

Разговори са представницима мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) завршени су јуче с позитивном оценом за текући споразум, а предложено је склапање новог стендбај аранжман за наредну годину. Детаљи јуче нису саопштени, али се пре два дана могло чути нешто више из иступања премијерке Ане Брнабић на државном медијском сервису. Она је рекла да преговарамо да од ММФ-а наредне године добијемо зајам од 2,45 милијарди евра по повољним условима. За буџетску потпору, реформе и капиталне пројекте. Јуче је уследила информација да и од Светске банке тражимо 505 милиона долара такође за исту намену. Економисти наводе да не знају још детаље будућег стендбај аранжмана, колика ће бити камата, на који рок се зајам враћа и да ли новац иде у „деловима”, односно годишњим траншама једнаким или не. Несумњиво је да је позајмица позамашна.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је реч о великим средствима, повољним што се тиче камата, а обично се аранжман условљава спровођењем одређених политика и реформи. Не знамо да ли ће камата бити фиксна или променљива, али сасвим сигурно биће повољнија од тржишне.

„Тај новац би решио знатан део проблема када је реч о финансирању у наредне три године иако би потребе и даље остале велике. Ако се средства деле равномерно то је 800 милиона годишње. Новац из нових аранжмана са ММФ-ом може да се користи и за буџет и за капиталне инвестиције за разлику од пре када су средства одобравана искључиво за обезбеђивање спољне ликвидности, односно ишла су за девизне резерве Народне банке. ММФ је променио ту политику јер се видело да многим земљама новац за ту намену није потребан, сада није ни Србији, јер има велике девизне резерве, али јој је неопходан за финансирање буџетског дефицита и за пројекте. Без обзира на то што се средства добијају под повољнијим условима јавни дуг ће бити повећан што се често занемарује”, наводи Арсић.

Сматра да ће ММФ инсистирати на строжим фискалним правилима и усвајање закона о томе неће бити проблем, али ће у пракси бити тешко придржавати се. У стендбај аранжману средства се условно одобравају што значи да нешто у погледу реформи мора да се испуни. Подсећа да је остало много незавршених реформи из ранијих аранжмана попут оне из енергетског сектора и зато је ово нека врста поправног. Нису до краја спроведене ни реформе државне управе.

„Питање је да ли ће ММФ тражити да повећамо цену енергената за већину потрошача и произвођача и да се помоћ даје само онима који су сиромашни и неким предузећима која су посебно угрожена. Досадашње субвенције свима су имале смисла само ове године због стања на светском тржишту”, напомиње Арсић.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либертаријанског клуба (Либек), каже да Србија у наредној години треба да затвори дефицит у јавним финансијама који ће бити око три до 3,5 одсто БДП-а, а мора још и да се репрограмира отплата дугова који долазе на наплату. Зато нама треба знатна сума, а средства од ММФ-а чинила би трећину новца који ће нам бити потребан догодине. Треба имати у виду и да су зајмови ММФ-а са нижом каматном стопом, то нису комерцијални кредити и зато је зајам добар, јер се на камате плати неколико милиона евра годишње.

„Представнике ММФ-а интересује само стабилност јавних финансија и постоји шала да скраћеница ММФ (на енглеском ИМФ) значи „то је углавном фискално” (it is mostly fiscal). Њима је први и највећи циљ одрживост јавних финансија. То значи да они омогућавају да кредитори који су раније дали држави новац на зајам буду спокојни и да се не прекине ланац међународних плаћања. Зато дефицит догодине треба да буде око три одсто БДП-а и да јавни дуг не расте и да буде на садашњем или нижем нивоу”, напомиње Гајић.

Додаје да ствар у аранжману с ММФ-ом није само у повлачењу новца, већ како ће бити утрошен. Буџет за 2023. још не знамо. Проблем је што он већ годинама није јаван и не знамо за које намене је новац потрошен, а имамо проблем и са буџетском ревизијом. Треба сачекати да изађе и фискална стратегија за наредни период. До сада је Србија доста улагала у путну инфраструктуру, али изгледа да ће енергетика бити много већи проблем. Треба видети какав ће бити однос капиталних и текућих расхода, односно да ли ће Србија успети да одржи висок ниво јавних инвестиција који нам је потребан да бисмо побољшали инфраструктуру, привредни раст, привукли инвестиције. Или ће главнина фискалног простора бити потрошена на плате и пензије и повећање текућих расхода.

Према његовим сазнањима ММФ ће тражити усвајање фискалних правила која би требало да буду унета у Устав, а не само да постоје у Закону о буџетском систему. Подсећа да све земље Европске уније имају фискална правила уграђена у устав јер је то тражено на нивоу те заједнице. ММФ ће, сматра он, тражити од нас реформу система зарада у јавном сектору и унапређење управљања предузећа у енергетском сектору и смањене субвенција за њих.

Мали: Усагласили смо будућу сарадњу

Потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је посета ММФ-а Србији завршена успешно, преноси Танјуг.

„Завршили смо трећу ревизију актуелног ПЦИ инструмента и усагласили се о будућој сарадњи. Очекујем и званичну потврду и одобрење Одбора директора ММФ-а током децембра, након чега бисмо и званично ушли у нови аранжман”, рекао је Мали, а саопштило Министарство финансија.

Како каже, то ће бити додатна подршка Србији да што лакше прође кроз кризу, али, пре свега, додатна сигурност да економске последице сукоба у Украјини не зауставе започете реформе, да би се ублажили ефекти успоравања светске економије на Србију.