Влада гаси циклотрон?

Владина комисија, основана пре нешто више од два месеца са задатком да процени да ли је оправдано даље улагање у највећи научноистраживачки пројект последњих неколико деценија, акцелераторску инсталацију "Тесла", која се гради пуних 18 година и у коју је уложено 14,52 милиона евра, по свој прилици ће иступити са проценом да треба обуставити изградњу ове инсталације. О овом предлогу комисије требало би коначну реч да да Влада Србије у наредних петнаест дана, када се пред њеним члановима нађе и извештај Одбора за праћење градње "Тесле" који чине угледни научници и стручњаци из ове области.

Уранија Козмидис-Лубурић, председница комисије и државни секретар Министарства за науку, потврдила је да је предлог комисије ушао у процедуру и сада о њему треба да се изјасне надлежни одбори и тела, а потом и Влада Србије.

- Сазнали смо незванично да је предлог комисије негативан и да садржи низ грубих неистина - казао је др Небојша Нешковић, директор АИТ "Тесла", подсетивши да је пре тога позитивно мишљење влади доставио стручни Одбор за праћење реализације пројекта.

По његовим речима, документ Одбора је озбиљан и у њему се тражи да се хитно настави и заврши изградња акцелератора.

Нешковић је навео да је негативни став комисије очекиван, јер је "реч о политичкој одлуци која је донета раније и комисија само требало да је спроведе".

Комисија је добила задатак да у року од 60 дана начини процену и предложи решење, а Нешковић је навео да су чланови комисије прво одбили да дођу на разговор у Институт и да је до посете ипак дошло пред сам истек рока, али после јавних иступања руководства пројекта.

"Имали смо изузетно непријатан разговор који нас је само уверио да је у питању политичка одлука", рекао је он и нагласио да руководству пројекта и Института заправо није дата шанса да предоче будућност "Тесле"

Нешковић очекује да ће влада, сада када има процене и предлоге Одбора и комисије, да затражи и мишљење руководства пројекта и Института "Винча", јер је реч о његовом највећем пројекту. Он тврди да би гашење тог пројекта представљало изузетно јак ударац лабораторији за физику у којој ради 70 научника, а то би могло да има фаталне последице и по Институт, будући да је лабораторија његов највећи и најјачи део.

Према најновијим пројекцијама, акцелератор би требало да буде завршен 2012. године, за шта би било потребно око 11 милиона евра, а више од 3,5 милиона било би обезбеђено "пребијањем" клириншког дуга с Русијом.

Изградња главног дела акцелератора (циклотрона) и освајање рутинске производње радиофармацеутика на бази радионуклеида јод-123, трајала би 21 месец и стајала би 5,2 милиона евра, подсетио је Нешковић.

Он је објаснио да се радиофармацеутици користе за врхунску дијагностику у ендокринологији, онкологији, кардиологији и неурологији и да се у земљи обави око 15.000 ових прегледа годишње, а постоји 20 камера које могу да их користе.

"Тесла" би био користан, како је казао, и за врхунске рутинске третмане тумора ока, међу којима је и меланом, најопасније малигно обољење ока, као и дегенерација очне макуле која је чест узрочник слепила код старијих особа, а годишње има око 130 оваквих третмана.

Нешковић је негирао тврдње да се више исплати куповина пет беби-циклотрона пошто је за то потребно око 30 милиона евра, док се потребе свих медицинско-нуклеарних центара у Србији могу задовољити једним великим циклотроном (који је најважнији део акцелератора), уз набавку још једног малог циклотрона, што би стајало укупно 10 милиона евра.