Добит од нафте, губитак на струји

Сем прве тројке – Телекома „Србија” и НИС-а који су прошле године остварили убедљиво највећи профит од 52.000 фирми добиташа српске привреде (Телеком 11,6, а НИС 8,1 милијарди динара) и ПТТ „Србија” са 4,1 милијардом динара нето добити, на листи најуспешнијих јавних предузећа налази се још седам републичких – „Србијагас” (862 милиона динара добити), „Јат ервејз” (674), Аеродром „Никола Тесла” (361), Завод за уџбенике (307), „Србијаводе” (290), Електромрежа Србије (261) и „Војводинашуме” (180) и три локална комунална – „Београд-пут” (547), београдска Градска чистоћа (488) и Новосадске топлане (229 милиона динара).

Од 501 јавног републичког и локалног предузећа, колико је прошле године пословало у Србији (0,6 одсто од укупног броја предузећа) која запошљавају 173.295 радника (15,6 одсто укупно запослених) добит из текућег пословања остарило је 13 од 17 републичких јавних предузећа и 318 од 484 локалнa укњиживши заједно 29,4 милијарде динара профита.

Међутим, за разлику од привреде која је, гледано збирно, нето добиташ (остварена добит 328,5 милијарди за 19,5 одсто већа од губитка који износи 275 милијарди динара), укупни финансијски резултат српских јавних предузећа је негативан. Минус јавног привредног сектора – 122,35 милијарди динара је чак четири пута већи од добити и углавном је последица нерентабилног пословања четири републичка јавна предузећа, при чему понајвише иде на душу Електропривреде Србије. Ово јавно предузеће, највећи добиташ међу јавним предузећима у 2006, прошле године се, судећи по Заводовој анализи, жестоко оклизнуло у губиташке воде и укњижило готово сто милијарди или тачније 99,491 милијарду динара губитка. То је више од половине – 54,1 одсто губитка великих система и више од трећине, односно 36,2 одсто губитка нефинансијског сектора.

-----------------------------------------------------------

Девизе од гума и шпорета

Најдинамичнију пословну активност од сто највећих добиташа, према анализи Завода за развој, имају „Ју-Ес Стил Србија", који је смедеревску железару од губиташа довео у врх топ-листе српских предузећа, потом „Делта Макси" и првопласирани по нето добити - „Теленор". Ове три фирме остариле су више од петине - 21,1 одсто укупног прихода сто најуспешнијих, односно 3,3 одсто укупног прихода свих предузећа која су прошлу годину завршила са профитом.

 И извозна активност сто најуспешнијих предузећа јача, потврђује додатна анализа коју је сачинио стручни тим Завода за развој анализирајући пословање добиташа и фирми са топ-листе. Према резултатима из анкете спроведене међу прерађивачима (анкетни листић попунило 24 од 59 предузећа), највеће учешће прихода од извоза у укупном оствареном приходу - чак 77 одсто имао је „Тигар Тајрес" од извоза гума на тржиште ЕУ, а следи га врањански „Алфа Плам" са 53 одсто девизног прихода, који своје апарате за домаћинство (шпорете и пећи) највећим делом пласира на тржиште бивше СФРЈ. У првој петорци по приходу од извоза су и сомборска „Фабрика акумулатора" и шабачка „Млекара" као део концерна „Фармаком" и аранђеловачки „Пештан".