Dobit od nafte, gubitak na struji

Sem prve trojke – Telekoma „Srbija” i NIS-a koji su prošle godine ostvarili ubedljivo najveći profit od 52.000 firmi dobitaša srpske privrede (Telekom 11,6, a NIS 8,1 milijardi dinara) i PTT „Srbija” sa 4,1 milijardom dinara neto dobiti, na listi najuspešnijih javnih preduzeća nalazi se još sedam republičkih – „Srbijagas” (862 miliona dinara dobiti), „Jat ervejz” (674), Aerodrom „Nikola Tesla” (361), Zavod za udžbenike (307), „Srbijavode” (290), Elektromreža Srbije (261) i „Vojvodinašume” (180) i tri lokalna komunalna – „Beograd-put” (547), beogradska Gradska čistoća (488) i Novosadske toplane (229 miliona dinara).

Od 501 javnog republičkog i lokalnog preduzeća, koliko je prošle godine poslovalo u Srbiji (0,6 odsto od ukupnog broja preduzeća) koja zapošljavaju 173.295 radnika (15,6 odsto ukupno zaposlenih) dobit iz tekućeg poslovanja ostarilo je 13 od 17 republičkih javnih preduzeća i 318 od 484 lokalna uknjiživši zajedno 29,4 milijarde dinara profita.

Međutim, za razliku od privrede koja je, gledano zbirno, neto dobitaš (ostvarena dobit 328,5 milijardi za 19,5 odsto veća od gubitka koji iznosi 275 milijardi dinara), ukupni finansijski rezultat srpskih javnih preduzeća je negativan. Minus javnog privrednog sektora – 122,35 milijardi dinara je čak četiri puta veći od dobiti i uglavnom je posledica nerentabilnog poslovanja četiri republička javna preduzeća, pri čemu ponajviše ide na dušu Elektroprivrede Srbije. Ovo javno preduzeće, najveći dobitaš među javnim preduzećima u 2006, prošle godine se, sudeći po Zavodovoj analizi, žestoko okliznulo u gubitaške vode i uknjižilo gotovo sto milijardi ili tačnije 99,491 milijardu dinara gubitka. To je više od polovine – 54,1 odsto gubitka velikih sistema i više od trećine, odnosno 36,2 odsto gubitka nefinansijskog sektora.

-----------------------------------------------------------

Devize od guma i šporeta

Najdinamičniju poslovnu aktivnost od sto najvećih dobitaša, prema analizi Zavoda za razvoj, imaju „Ju-Es Stil Srbija", koji je smederevsku železaru od gubitaša doveo u vrh top-liste srpskih preduzeća, potom „Delta Maksi" i prvoplasirani po neto dobiti - „Telenor". Ove tri firme ostarile su više od petine - 21,1 odsto ukupnog prihoda sto najuspešnijih, odnosno 3,3 odsto ukupnog prihoda svih preduzeća koja su prošlu godinu završila sa profitom.

 I izvozna aktivnost sto najuspešnijih preduzeća jača, potvrđuje dodatna analiza koju je sačinio stručni tim Zavoda za razvoj analizirajući poslovanje dobitaša i firmi sa top-liste. Prema rezultatima iz ankete sprovedene među prerađivačima (anketni listić popunilo 24 od 59 preduzeća), najveće učešće prihoda od izvoza u ukupnom ostvarenom prihodu - čak 77 odsto imao je „Tigar Tajres" od izvoza guma na tržište EU, a sledi ga vranjanski „Alfa Plam" sa 53 odsto deviznog prihoda, koji svoje aparate za domaćinstvo (šporete i peći) najvećim delom plasira na tržište bivše SFRJ. U prvoj petorci po prihodu od izvoza su i somborska „Fabrika akumulatora" i šabačka „Mlekara" kao deo koncerna „Farmakom" i aranđelovački „Peštan".