Пољска се окреће нуклеарној енергији

ВАРШАВА – Рат у Украјини драматично је убрзао реализацију плана енергетске диверсификације Пољске. За прекид снабдевања гасом, нафтом и угљем из Русије пронађене су алтернативе у виду „Балтичког гасовода” из Норвешке, уговора с највећом светском нафтном компанијом „Сауди-Арамком” и увоза угља из Аустралије и Јужне Америке. Скок цена енергената на берзама, инфлација и проблеми с дистрибуцијом угља отворили су и снажне унутрашње полемике у домаћој јавности, а део становништва и даље је забринут око проблема с набавком угља за грејну сезону.

Власт десничарске коалиције на челу са странком Право и правда (ПиС) годину дана пред парламентарне изборе одлучила је да донесе кључне стратешке одлуке у области енергетике. У октобру 2020. Пољска је закључила споразум са САД о сарадњи у области цивилне нуклеарне енергије да би се у последњих неколико месеци интензивирали односи две стране у овој области. Током прошле недеље, у време финализације договора у Вашингтону, председник ПиС Јарослав Качињски најавио је потпуну промену енергетске парадигме Пољске. Качињски је отворено изјавио да се „угаљ више не исплати” и да је будућност развоја Пољске у „нуклеарној енергији и енергији ветра на мору и копну”, док је, истовремено, државна телевизија покренула кампању о предностима нуклеарне енергије. Треба подсетити да је ПиС, иначе, након 2015. настојао да ревитализује посустали термоенергетски сектор кроз неуспели пројекат постројења у Остроленки и да је ова странка била скептична према изградњи нуклеарних електрана и обновљивим изворима енергије. Наступ Качињског је у опозиционим медијима иронично коментарисан као „прихватање еколошке агенде Грете Тунберг”, док су утицајни рударски синдикати, незадовољни одлуком Качињског и владе, најавили масовне штрајкове.

Амерички „Вестингхаус” тако ће постати први партнер Пољске у изградњи нуклеарног енергетског постројења, а што је већ потврђено од стране пољског премијера Матеуша Моравјецког и америчке потпредседнице Камале Харис. Изградња електране (највероватније у близини Кракова) у вредности од преко 30 милијарди долара укључила би обострано финансирање као и учешће америчке Ексим банке, која још није имала искуства у оваквим пословима, док би се читав пројекат реализовао између 2026–2033. године. Ранији амерички пројекат подразумевао је изградњу две нуклеарне електране са по три реактора, али је потпредседник пољске владе Јацек Сашин на разговорима у Вашингтону постигао договор са америчком страном о изградњи једног постројења. Друга нуклеарна електрана у Пољској требало би да се гради кроз сарадњу с Јужном Корејом. Повољна финансијска понуда званичног Сеула о изградњи нуклеарке у Патнову, која би требало да замени застарело термоенергетско постројење у овом месту, подразумевала је и пренос технолошког знања као и изградњу фабрике нуклеарног горива. С друге стране, пољски медији наводе да је америчка страна у својој понуди обећала само техничку обуку домаћим стручњацима.

Након војног споразума између Пољске и Јужне Кореје, писмо о намерама о сарадњи у области нуклеарне енергије представља доказ о успостављању посебног партнерства две државе. За разлику од међудржавног енергетског споразума Пољске и САД, пољску страну би у послу са јужнокорејском страном заступале приватне енергетске компаније ЗЕ-ПАК и ПГЕ. Колико је ово писмо о намерама важно за Јужну Кореју најбоље показује чињеница да је церемонији присуствовао и Ли Чанг Јанг, јужнокорејски министар трговине, индустрије и енергетике, који се сматра другом најважнијом особом по политичком утицају у овој земљи. По речима овог политичара, пројекат би могао да отпочне с реализацијом већ од 2025. године.

Посао с јужнокорејском страном поједини медији у Пољској доводе у питање, наводећи да би амерички „Вестингхаус” могао да поднесе тужбу америчком савезном суду због тога што је реактор из Јужне Кореје, наводно, конструисан по патенту ове америчке фирме. С друге стране, потпредседник пољске владе Сашин наводи да је предлог азијског партнера о почетку пројекта „превише оптимистичан, јер само израда еколошког пројекта може да потраје неколико година”. Овај високи представник владе рекао је и да ће за „десет до једанаест година у Пољској радити две нуклеарне електране и да је у плану изградња и треће”. Неименовани извори наводе да је премијер Моравјецки, иначе већ дуже време у „тихом” унутарпартијском сукобу са Сашином, лобирао за понуду француске стране. Поред тога, један број енергетских експерата у Пољској сумња у економску исплативост ових пројеката, наводећи да овакве капиталне инвестиције у „турбулентним политичким временима” могу да прате и озбиљни финансијски проблеми.