Мали дронови постају све већи безбедносни проблем

Мали комерцијални дронови, који се уобичајено користе за снимања из ваздуха, постали су безбедносни изазов и у Србији. У среду је Војска Србије, у близини касарне у Рашки, електронским ометањем оборила једну такву малу летелицу, а примећивани су и ранијих дана изнад војних положаја у ширем појасу дуж административне линије према Косову и Метохији.

Није познато ко је управљао обореним дроном, али је јасно да су те извиђачке активности везане за ангажовање ВС у близини Космета, након тензија подигнутих због намере Приштине да укине регистарске таблице Србије са ознаком КМ које користе грађани Косовске Митровице и околине. Истрагом, посебно дигиталном форензиком, могуће је открити ко је и одакле управљао том малом беспилотном летелицом, као што је то ових дана утврдила и белориска гранична служба која је у пограничном појасу оборила украјински дрон.

Ако мотив открива извршиоца, могло би се закључити да иза извиђања положаја Војске Србије стоји Приштина. Могуће да је и неко други користио свима доступни комерцијални („свадбарски”, што би неки рекли) дрон, како би се у случају његовог губитка теже открило ко је њиме управљао. Реч је о такозваним „мултикоптерима”, пречника око пола метра и најчешће са четири елисе помоћу којих се управља летелицом.

Ова технологија је у изузетној експанзији последњих десетак година и доступна је свима. Употреба дронова почела је да угрожава и ваздухопловни саобраћај, због чега је широм света, па и у Србији, уведена законска регулатива која подразумева обуку оператера, процедуре летења па и зоне забрањеног лета.

Наравно, те мале летелице брзо су нашле и примену у војне сврхе, пре свега за извиђање. На међународној вежби „Словенско братство 2016” одржаној код Ковина, руски падобранци су, можда и први пут у Србији, приказали употребу малих дронова мултикоптера у војне сврхе. Једноставно, користили су га као средство извиђања које је прелетело део полигона према коме је одмах затим извршен „напад”. Руси су тада имали и мале беспилотне летелице у облику авиона са делта крилом, које такође спадају у мале дронове, али су наменски направљене за војне потребе и бољих су карактеристика (долет, носивост) од мултикоптера. Сличне дронове користи Кфор на Космету, међу којима је и израелски „скајларк” који се лансира из руке и по обављеном извиђању враћа на место полетања. Такве летелице су виђане уз административну линију, али нису прелетале на подручје централне Србије. У петак је објављен снимак, како се наводи, британског војника који лансира такав мали дрон код језера Газиводе.

Беспилотне летелице те класе су постале изазов за противваздухопловну одбрану. Тако мале није их могуће открити радаром, али ни погодити (нити би то било рационално) неким класичним артиљеријским или ракетним системом ПВО. Најефикасније је приземљити их електронским путем, прекинути им комуникацију са оператором. За мале дистанце постоје такозване антидрон пушке, које могу чак и да контролисано приземље те мале летелице, за оне нешто веће постоје уређаји који су у облику антена које се усмеравају у правцу дрона.

Министарство одбране Србије је саопштило да је дрон код Рашке оборен електронским путем. Детаљи нису објављени, као ни о каквом се средству заштите ради. Војска Србије има експерте за електронско ратовање који су, ма колико се отворено о војсци писало и „све зна”, и даље под велом тајне. Још у НАТО агресији имали су изузетну улогу у откривању налета авијације НАТО-а, што је иначе мање познат аспект рата 1999. године. Са таквом традицијом, онеспособљавање малог дрона код Рашке је само потврда да су и даље у форми и да прате резвој технологије.

Али познато је да домаћи систем одбране развија средства за борбу против малих летелица као што је „адро” који подсећа на „дебљу” стару телевизијску антену. На једној од војних манифестација приказан је лаки систем противваздухопловне одбране МТУ-4 (четири ракете малог домета) са којим је уклопљен и „адро”. Такође, „Југомпорт” у својој понуди нуди и сложенији систем електронског ометања, такозвани „џемер” уграђен на камион. Било је речи о набавци снажних руских система за електронско ометања типа „красуха” и „репелент”, али имајући у виду међународне неприлике, тешко да ће ти планови бити реализовани.

Наравно, и ВС користи мале мултикоптере за извиђање, а „Застава филм” и за снимање атрактивних прилога са војних вежби. Када је реч о наменски направљеним малим беспилотним летелицама, први у арсеналу ВС је био израелски „орбитер”, а сада је у употреби и домаћи „врабац”.

Србија има стручњаке способне да стварају ове, како их званична терминологија назива, безпосадне ваздухоплове. То је пре свега катедра за ваздухопловство Машинског факултета у Београду, чији студентски тим (у коме има и представника Војне академије) „Беоавиа” бележи запажене успехе на такмичењима беспилотних летелица. Са својом палетом дронова фирма ПР-ДЦ привукла је пажњу на међународним сајмовима. Корак даље у употреби ових малих летелица је њихово наоружавање. У рату у Украјини користе се за нападе на циљеве на земљи, доступни су снимци на којима се види како се са њих бомбе, као у некој игрици, убацују у ровове па и кроз отворену куполу тенка. У том смислу све „незгоднији” постаје и наш „врабац” који је, како се могло видети на недавном приказу наоружања на Војној академији, такође опремљен малим бомбама.

Летелице над Книном, Изетбеговић броји инструкторе

Војни аспект употребе малих дронова је тема и у региону. Оружане снаге Хрватске решавају мистерију малих беспилотних летелица које су се појављивале над касарнама у Книну. У БиХ, у једном од својих запаљивих говора уочи избора, говорио је и лидер СДА Бакир Изетбеговић. „Пребројали смо се – и колико новца имамо, и колико младих људи, и колико имамо инструктора на дроновима”, рекао је Изетбеговић. Испоставило се да није добро „пребројао” могуће гласове, будући да је изгубио у изборној трци за члана Председништва БиХ.