Нека се припреми Украјина

Специјално за „Политику”
Москва – „Ако власти Украјине буду и даље спроводиле политику конфронтације са Русијом, то може довести до нестанка украјинске државе”, тврде експерти украјинског Института за изучавање Русије.

„Сукоби са Русијом на постсовјетском простору, посебно на територијама где је велики број становника лојалан Москви, не може бити основа за ефикасно стварање државности, већ само прети територијалној целовитости таквих земаља. Сукоби са Русијом неће довести до консолидације, већ ће продубити раскол у украјинском друштву и чак довести до престанка постојања украјинске државе”, каже се у тексту који је објавио украјински институт.

Свако изјашњавање грађана Украјине о спољној политици и унутрашњем уређењу значи поделу земље на два дела, са јасно одређеним границама, са својим високим покровитељима на Истоку и Западу. Кијев и западни део државе окренути су ка Европској унији, западној војној алијанси и Америци. Индустријски Доњецк, на истоку, и Крим гледају ка Русији и очекују помоћ да се то спречи. Првим делом влада председник Виктор Јушченко, другим екс премијер Виктор Јанукович.

Спорна лука

Ма колико се политичка ситуација у земљи такорећи свакодневно мењала, подела на „руски” и „украјински део” опстаје. И мада то зна, Јушченко је у петодневном рату на Кавказу не само пружио политичку подршку свом куму Михаилу Сакашвилију него је, бранећи територијални интегритет Грузије, скоро угрозио територијални интегритет своје земље. Руски медији чак тврде да су руске авионе изнад Јужне Осетије обарале не само украјинске ракете него и украјински војници. Свестан да ће геополитичка карта Кавказа бити измењена, Јушченко, иако има подељену земљу и нерешено питање државних граница, као да је чинио све да се сукоб прошири или бар да изазове Москву. Он је прво претио да неће дозволити руским бродовима који су кренули ка грузијској обали да се врате у своју базу у Севастопољу, а затим је донео указ којим се захтевало од Москве да обавести украјинску војску 72 сата раније пре него што руски авиони или бродови пређу границе Украјине. Уколико Москва то не учини, утолико би Украјина могла да затражи да Црноморска флота напусти Крим пре него што истекне важност споразума по којем она на њему борави.

Ако се остави по страни то што тим мерама не би помогао Грузији, јер крстарица „Москва” може да добаци до кавкаских обала и не померивши се из луке, није баш јасно како би спречио руске бродове да пристану на Крим. Да их потопи, минира луку? Тешко замислив сценарио. Зато је успео да изазове становнике Севастопоља, грађане своје земље, да кажу „да ће поставити живи штит на путу оних који покушају да спрече руске бродове да се врате у луку”.

Истини за вољу, претећи тонови из указа брзо су релативизовани објашњењем да ће се примењивати после преговора са Русијом. И Русија је спремна на преговоре, при чему инсистира да је у Севастопољу на законским основама. Ти преговори ће показати колико је Јушченко уважио упозорење Владимира Путина: „Страшно је и помислити како би изгледало да Русија упери своје ракете на Украјину”.

Братство се распало

После распада СССР-а Црноморска флота у Севастопољу нашла се у туђој држави – Украјини, која је сматрала да јој она и припада. Резултат дугих расправа био је споразум закључен 1997. године по коме је Севастопољ остао главна база руске Црноморске флоте, за коју Русија плаћа закуп.

Данас се у Украјини налази 70 одсто Црноморске флоте Русије. Последњих година, пошто се руководство Украјине определило за улазак у НАТО, све су чешћи захтеви нових украјинских власти да руска војска напусти Крим 2017. године кад истиче рок важења споразума. Међутим, грађани Севастопоља су изразито антинатовски расположени и прете отцепљењем Крима у случају ступања Украјине у северноатлантску алијансу.

Велики проблем Виктора Јушченка је Крим који је после распада Совјетског Савеза остао у Украјини. Споразумом о пријатељству, сарадњи и партнерству, потписаним 1997. године, Москва је признала границе Украјине створене 1991. на основу граница из 1954. у замену за гаранције развоја пријатељских односа са Русијом, признавање њених интереса, поштовање безбедности Русије на Криму.

Полуострво Крим први пут у својој историји постало је украјинско 1954. када је Хрушчов одлучио да га издвоји из састава Совјетске Републике Русије и преда републици Украјини „у циљу учвршћења братства двају народа”. Украјинци никад нису били староседеоци Крима, а Стаљин је одавно извршио етничко чишћење и иселио Татаре.

Није на одмет рећи и да руска страна доживљава Крим као сидро које држи Украјину у орбити Русије. Није мало оних који, на све чешће изражавану жељу Украјине да исели Црноморску флоту, одговарају да Русија треба да преиспита своју сагласност да Крим остане у Украјини.

Ових дана министар иностраних послова Русије подсетио је да Споразум предвиђа да ниједна од страна не сме да предузима мере које представљају претњу безбедности друге стране, а у Русији су све чешћи захтеви за ревизију Споразума о пријатељству. А Споразум о пријатељству није исто што и споразум о границама – он ни до данас није потписан. Шта ће се даље дешавати, умногоме зависи од Јушченка.