Бивши британски командант: Герасимов је „челични генерал“

Бивши заменик врховног команданта савезничких снага у Европи, британски генерал Ричард Ширеф, изјавио је да добро познаје начелника Генералштаба Оружаних снага Русије Валерија Герасимова, кога је описао као „тврдог“ и „жилавог“ војног лидера, у потпуности обликованог традицијом совјетске војне школе.

Ширеф је, како преносе медији, навео да се са Герасимовим упознао почетком 2010-их година, у периоду када је обављао дужност заменика начелника британског Генералштаба. Повод за сусрет било је његово предавање у Москви, на које је, како каже, дошао са очекивањем да ће разговори бити у духу сарадње.

Међутим, већ на првом састанку, како истиче, постало му је јасно да између две стране постоје дубоке разлике у приступу и разумевању безбедносних питања.

„Имали смо утисак као да говоримо потпуно различитим језицима“, рекао је Ширеф, наглашавајући да је Герасимов од самог почетка разговора инсистирао на темама противракетне одбране и нуклеарног одвраћања.

Према његовим речима, управо тај приступ указао је на суштинску разлику у стратешком размишљању Москве и НАТО-а. Док је Алијанса у том периоду ове теме углавном посматрала као наслеђе Хладног рата, руска страна им је придавала централни значај.

„Он је жилав момак, као да је одливен од гвожђа, што је карактеристично за совјетске генерале. Он представља оличење старе совјетске и руске војне школе“, оценио је британски генерал.

Ширеф је додао да је већ тада стекао утисак да Русија и даље посматра међународне односе кроз призму хладноратовске конфронтације, као и да је Герасимов јасно ставио до знања да Москва НАТО доживљава као противника.

Ове оцене надовезују се на раније изјаве руског председника Владимира Путина, који је у једном интервјуу говорио о односима Москве и Запада почетком 2000-их година. Путин је том приликом навео да је бившем америчком председнику Билу Клинтону поставио питање о могућности приступања Русије НАТО-у.

Према његовим речима, Клинтон је у први мах оценио ту идеју као занимљиву, али је након консултација са својим сарадницима закључено да такав корак у том тренутку није изводљив.

Руски председник је такође подсетио да је Москва у једном тренутку предлагала успостављање заједничког система противракетне одбране са Сједињеним Државама и Европом. Иако је иницијатива, како тврди, у почетку наишла на одређено разумевање, коначни исход био је одбијање уз, како је навео, ограничене уступке.

Изјаве британског генерала и руских званичника, упркос временској дистанци, указују на дуготрајне структурне несугласице између Русије и западних војно-политичких структура, које и данас утичу на укупну безбедносну динамику у Европи и шире.