Bivši britanski komandant: Gerasimov je „čelični general“

Bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga u Evropi, britanski general Ričard Širef, izjavio je da dobro poznaje načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerija Gerasimova, koga je opisao kao „tvrdog“ i „žilavog“ vojnog lidera, u potpunosti oblikovanog tradicijom sovjetske vojne škole.

Širef je, kako prenose mediji, naveo da se sa Gerasimovim upoznao početkom 2010-ih godina, u periodu kada je obavljao dužnost zamenika načelnika britanskog Generalštaba. Povod za susret bilo je njegovo predavanje u Moskvi, na koje je, kako kaže, došao sa očekivanjem da će razgovori biti u duhu saradnje.

Međutim, već na prvom sastanku, kako ističe, postalo mu je jasno da između dve strane postoje duboke razlike u pristupu i razumevanju bezbednosnih pitanja.

„Imali smo utisak kao da govorimo potpuno različitim jezicima“, rekao je Širef, naglašavajući da je Gerasimov od samog početka razgovora insistirao na temama protivraketne odbrane i nuklearnog odvraćanja.

Prema njegovim rečima, upravo taj pristup ukazao je na suštinsku razliku u strateškom razmišljanju Moskve i NATO-a. Dok je Alijansa u tom periodu ove teme uglavnom posmatrala kao nasleđe Hladnog rata, ruska strana im je pridavala centralni značaj.

„On je žilav momak, kao da je odliven od gvožđa, što je karakteristično za sovjetske generale. On predstavlja oličenje stare sovjetske i ruske vojne škole“, ocenio je britanski general.

Širef je dodao da je već tada stekao utisak da Rusija i dalje posmatra međunarodne odnose kroz prizmu hladnoratovske konfrontacije, kao i da je Gerasimov jasno stavio do znanja da Moskva NATO doživljava kao protivnika.

Ove ocene nadovezuju se na ranije izjave ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u jednom intervjuu govorio o odnosima Moskve i Zapada početkom 2000-ih godina. Putin je tom prilikom naveo da je bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu postavio pitanje o mogućnosti pristupanja Rusije NATO-u.

Prema njegovim rečima, Klinton je u prvi mah ocenio tu ideju kao zanimljivu, ali je nakon konsultacija sa svojim saradnicima zaključeno da takav korak u tom trenutku nije izvodljiv.

Ruski predsednik je takođe podsetio da je Moskva u jednom trenutku predlagala uspostavljanje zajedničkog sistema protivraketne odbrane sa Sjedinjenim Državama i Evropom. Iako je inicijativa, kako tvrdi, u početku naišla na određeno razumevanje, konačni ishod bio je odbijanje uz, kako je naveo, ograničene ustupke.

Izjave britanskog generala i ruskih zvaničnika, uprkos vremenskoj distanci, ukazuju na dugotrajne strukturne nesuglasice između Rusije i zapadnih vojno-političkih struktura, koje i danas utiču na ukupnu bezbednosnu dinamiku u Evropi i šire.