Грађани Србије највише штеде у еврима

Грађани Србије највише штеде у девизама и то 90 одсто у еврима, док је у последње време евидентирана и повећана штедња у рубљама, али не очекујемо њено значајно повећање, изјавио је данас председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита Хасан Ханић.

Ханић је, уочи округлог стола о осигурању банкарских депозита, рекао да је штедња у рубљама последица већег броја грађана Русије који су у Србији отворили већи број компанија.

„Не очекујем перспективно да ће долазити до знатно већег пораста штедње у рубљама, јер се не очекује прилив Руса и других са руских говорних подручја, где се рубља користи као валута, у Србију”, рекао је он.

Грађани Србије штеде најчешће у девизама, од чега је 90 одсто штедња у еврима, рекао је он.

„Штедња грађана упркос свим неповољним утицајима, након извесног пада до кога је дошло у марту и априлу, веома се брзо опоравила. Дошло је до извесне промене структуре штедње у том периоду, смањен је део у динарима, а повећан у еврима, али се касније десио и обрнути процес”, рекао је он.

Изразио је очекивање да ће се због атрактивних камата, али и других погодности повећати динарска штедња, што води остваривању стратешких циљева у погледу динаризације.

„Тенденција динаризације је на срећу изражена у последњих неколико година. Удео динарске у укупној штедњи се повећава током времена”, рекао је он.

Говорећи о изазовима инфлације, Ханић је казао да ће и Народна банка Србије реаговати повећањем референтне камате, као што чине Европска централна банка и амерички ФЕД.

„На тај начин делује на обуздавање тражње. Сматра се да је много бржи пораст тражње од камате фактор који доводи до пораста цена и инфлације”, рекао је он.

Додао је да ваља имати у виду да тај економски лек има врло озбиљну економску последицу а то је успоравање економске активности, стагнацију, а у неким случајевима и опадање економске активности, преноси Бета.

Сматра се да је боље привремено жртвовати раст БДП да би се изборили са инфлацијом, обезбедили да она постепено опада, и да се крајем наредне и можда почетком 2024. године врати у такозване оптималне оквире”, рекао је он.

Ханић је истакао да је веома важно одржати поверење у банкарски систем јер без штедње нема раста.

„Када немамо штедње, онда немамо могућности да финансирамо привреду у довољној мери, многи развојни пројекти остају неактивирани, то успорава раст предузећа што у макро размерама доводи до општег пада економске активности, што се види кроз пад БДП-а”, рекао је он.

Једна од функција Агенције на чијем је Ханић челу је да буде и стечајни управник банака.

„Раније критике рада биле су у погледу спорости одвијања процеса окончавања стечајева банака. Важно је да се у тим стечајевима остваре деобе и да заробљена средства што пре дођу у руке поверилаца којима и припадају. Мислим да смо у последњих неколико година успели снажно да убрзамо те процесе”, рекао је он.

Навео је да су сада чешћа отуђења имовине банака у стечају, а да је убрзан и процес наплате од стране дужника стечајних дужника.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић је ситуацији, у којој кредити постају све скупљи и све их је мање са фиксном каматом, оценио као последицу предузетих мера рестриктивне монетарне политике у борби против инфлације.

„Смањује се количина новца у оптицају. Новац постаје недоступнији, што се на банкарски сектор прелива у смислу давања и цене кредита”, рекао је он.

У условима двоцифрене инфлације мере су лек који се мора применити да би се она прво зауставила, а затим вратила у границе које је назначила НБС.

Он је истакао да је банкарски сектор показао снагу у ситуацијама ковида 19 и инфлације.

„Здрав банкарски сектор, који је стабилан, ликвидан и солвентан је добар за привреду и грађане Србије. Сада постоје инфлаторни притисци, а банкарски сектор наставља да кредитира привреду и грађане. Цене кредита су у очекиваним границама повољности, а грађани и привреда настављају да их узимају, што је добро за привредну активност и креирање тражње”, рекао је он.

Неке европске земље најављују додатно опорезивања банкарских профита а Васић каже да такве идеје не стоје за банкарски сектор Србије.

„Ми немамо некакав екстрапрофит, чак је у односу на претходне године профит и смањен”, рекао је он и подсетио на значајну додатну подршку коју је овај сектор пружио грађанима и привреди од 2020. године.

Поручио је да не може бити добро банкама а да не буде добро грађанима, и обрнуто.

„У нашем банкарском сектору профитне стопе су далеко мање него у претходним годинама. Али то је допринос и нашег банкарског сектора општој економској ситуацији у свету, а пре свега у Србији”, рекао је он.

Округли сто у недељи штедње на тему „Систем осигурања депозита као фактор стабилности финансијског система” који уз Агенцију и Удружења банака организује и Београдска банкарска академија окупио је и представнике више банака и НБС.